Revanš sa Kairatom kao meč sezone

Uglavnom „šanerska roba“ zadržaće se u Ulici Ljutice Bogdana ukoliko crveno-beli izbace šampiona Kazahstana u drugom kolu kvalifikacija za plasman u Ligu šampiona, u suprotnom, rastrčaće se Terzić i Mrkela po Starom kontinentu, konstantno bivajući na vezi sa azijskim klubovima svesni da jedino prodajom mogu iole zakrpiti finansijske rupe čije se dimenzije ne znaju, ali se može pretpostaviti da su u desetinama miliona evropskih novčanica.

Kako je Zvezda izgledala u većem delu meča u Almatiju, nepodnošljiva prosečnost jednostavno je morala da bude personifikovana u prvom porazu crveno-belih posle devet meseci, odnosno drugoj utakmici od početka šampionata u kojoj srpski velikan nije postigao gol (2:1).

Fudbaleri Kairata pogodili su u tri navrata, jednom i u svoju mrežu i tako barem delimično olakšali računicu crveno-belih, kojima će u Beogradu biti neophodan trijumf od dva gola razlike.

Za pravi kurcšlus u Kazahstanu odgovornost Dejana Stankovića je najveća.

Još na generalnoj probi na pripremama u Austriji, protiv Šturma, bilo je evidentno da Zvezda ima ogromnih problema u građenju igre iz poslednje linije; gotovo identične kikseve pravili su štoperi i bekovi, zaključno sa zadnjim veznima u Almatiju.

Bilo je neprijatno gledati ih u prvih pola sata meča sa Kairatom, koji po tehničkom znanju i taktičkom pristupu nije ništa bolji od recimo Čukaričkog ili Vojvodine.

Pasovi u prazno, napucavanje lopte na palac, izbacivanje što dalje od svog gola čim bi se naslutio potencijalni pritisak rivala na poslednju liniju…

Stanković je tokom leta odlučio da promeni štoperski tandem i da iskusnom Dragoviću pridoda povratnika Babića za kojeg se, još u njegovom prvom mandatu na Marakani, znalo da je nepouzdan, sklon kiksevima i pogrešnim procenama, nesiguran na lopti.

Sve to demonstrirao je na startu šampionata protiv Vojvodine zbog čega je automatski preseljen na klupu u meču sa Kairatom, dok je šansa data Pankovu.

U Almatiju je razlika bila samo u nijansama; odbrana je maltene sve vreme izgledala neuigrano i nesigurno; ako se za Gajića znalo koji su mu limiti, Rodić je bio možda i najveće neprijatno iznenađenje.

Nesiguran u prvom pasu, slab u duelima sa Jermenom Kamom, kod drugog gola Kairata zakasnio je prilikom postavljanja ofsajda. Da nije bilo Dragovićevih preciznih dodavanja u traženju dubine i širenju igre, odbrambena linija ne bi dobila ni prelaznu ocenu.

Iako je imao momke motivaciono i fizički možda i spremnije, Stanković je odlučio da u srcu manevra upari Krstičića i Sanoga kojima su velike probleme stvarali prosečni igrači identične vokacije.

Da nije bilo Kataija i Ivanića, koji su opet razliku pravili po levoj strani, Zvezdino izdanje u Almatiju ostalo bi „bez slike i tona“.

Lutanja sa napadačima sada su već u tragikomičnoj fazi: Pavkov je u Kazahstanu samo potvrdio da je iole vredan i koristan samo u „vazduhu“ i prilikom prekida, dok Dioni nije tip centarfora sa kojim Zvezda može dobiti na dubini.

Francuzu je neophodan saigrač u srcu napada da bi se javnost uopšte uverila u njegove kvalitete od nasušne važnosti za produktivnost čitave ekipe.

I sam Stanković priznao je posle utakmice upravo ono u šta je mogao da se uveri i protiv Šturma: Zvezda ima ogromnih problema u konstrukciji igre; prečesto deluje konfuzno, sa primesama amaterizma i to sa igračima od kojih je većina već godinama u klubu i ako ništa drugo, barem bi trebalo da odavno imaju stečenu rutinu dovoljnu da ih ne hvata panika svaki put kada protivnik krene u presing, bio on i prividan.

Promene u svim linijama

Uprkos tome što trener Stanković tvrdi da ima standardnih 11 igrača u startnoj postavi, jasno je da su sve linije tima porozne i da će trener Crvene zvezde izvesno izvršiti kadrovske promene u revanšu sa Kairatom.. Ako za Kataija, Ivanića, Rodića i Dragovića nema adekvatne alternacije, svi ostali, zaključno sa Benom, koji je prošao igrački zenit, trebalo bi da budu podložni sankcijama u vidu mesta na klupi za rezervne igrače. Navijači su kivni na Stankovića zato što je jednostavno gumicom obrisao Miloša Degeneka tokom priprema za novu sezonu.

Pavkov ni gore ni dole

Napredna statistika pokazuje koliko je Zvezda bila bezidejna u Almatiju, naročito u konstrukciji igre. Levi bek Rodić i štoperi Dragović i Pankov najviše su učestvovali u kreiranju napada crveno-belih. Milan Pavkov bio je akter samo 24 napada, ubedljivo najmanje u timu Dejana Stankovića. Ušao je samo u 11 duela (opet ubedljivo najmanje) i dobio je samo tri. Očajnu partiju pružio je Seku Sanogo koji je dobio svega 10 od 25 duela. Nešto bolji je bio Nenad Krstičić (10/16). Najbolji igrač Crvene zvezde, Aleksandar Katai je protiv Kairata izgubio 12 lopti, od toga jednu na svojoj polovini. Imao je Katai i četiri šuta, ali nijedan nije išao u okvir gola. Po devet izgubljenih lopti imali su Rodić i Ben, s tim da je iskusni levi bek dve lopte prodao na svojoj polovini.