Crvena zvezda je jednom nogom već u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, ali da bi ovog leta dugo koračala s druge strane srpske granice i konačno ušla u neko UEFA takmičenje.
Posle silnih eliminacija u sezoni kupanja, moraće da igra mnogo bolji fudbal od onog na premijeri, protiv malteške Florijane, jer tri lopte u mreži ekipe tako tankog kvaliteta ne mogu da zabašure manjkavosti u igri pulena Vladana Milojevića. A, mogu da zavaraju odgovorne u Ljutice Bogdana, ako ih olako shvate ili, još opasnije, iskoriste kao polaznu tačku preteranog optimizma pred duele s pobednikom dvomeča Irtiš (Kazahstan) – Dunav Ruse (Bugarska).
– Rekao sam da smo, pored Florijane, mi sami najveća nepoznanica. Pričali smo, razgovarali i mislim da je ispalo onako kako smo se dogovorili. Borili smo se, želeli smo… Fudbal je to, moramo da se borimo, da igramo, a uprkos tome nekada stvari i nisu kako bi trebalo da budu. Ipak, u ovom trenutku mogu da budem zadovoljan – sažeo je utiske posle otvaranja sezone trener Milojević, a da se nije upustio u dublju analizu mučenja srpskog vicešampiona do iskorišćenog penala i crvenog kartona jednog protivničkog defanzivca, na isteku praznog i jalovog prvog poluvremena.
Naravno, jasno je i njemu da je takva Zvezda prespora za trku s ozbiljnim timovima u nastavku kvalifikacija. I u primopredaji lopte i u suvom trčanju. Naročito, na sredini terena, tamo gde se obično lome utakmice, a gde Mičel Donald i Demijen le Talek već neko vreme igraju ispod svog, ionako ne baš visokog, nivoa i glavama su već u nekim novim klubovima. Očigledno je i odsustvo kreacije, manjak pojedinaca s dobrom percepcijom igre i idejom, naročito u situacijama jedan na jedan. Potencijalno veliki problem mogli bi da budu i manjak takmičarskih nastupa poslednjih meseci i(li) nedovoljna fizička sprema, kao u slučaju beka Filipa Stojkovića i ofanzivnog veziste Rikardinja, inače projektovanih za važne startere u mesecima pred nama.
Međutim, postoje stvari koje mogu da raduju Zvezdine navijače. Pre svih prekidi. Premalo su šansi stvorili crveno-beli protiv Florijane, ali su sva tri gola dali na isti način – bez akcija. Najviše zaslugom prekaljenog Nenada Milijaša, čiji su dobro izvedeni korneri (uz loie reakcije golmana) u strelce upisali Slavoljuba Srbića i Ričmonda Boaćija. S tim što je drugi, sigurnom egzekucijom s bele tačke, za vođstvo pre pauze, odneo epitet junaka meča.
Mada ne bi bilo nepravedno da ga je podelio sa pomenutim asistentom i, na bokovima defanzive neumornim Dušanom Anđelkovićem, pošto je vremešni bek dugo bio najkonkretniji u sastavu domaćina.
Kao što bi bilo nepravedno ne uzeti u obzir kratkoću priprema za duele sa Maltežanima, veliki protok igrača i promenu trenera u odnosu na prošlu sezonu kao otežavajuće okolnosti, ali ne dugo, jer Evropa ne trpi alibije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.