Oliver Popović i Jovica Arsić, trener BoracČetiri novopazarska superligaša u sezoni 2018/19. vodila su desetorica trenera, mada nećemo pogrešiti i ako kažemo da ih je bilo jedanaest.
Samo dvojica su ovdašnji, jedan je radio do decembra, drugi u završnici lige i plej – ofu. Osim šefa struke košarkaša Oliver Popovića niko drugi nije izgurao kompletnu sezonu.
Niko kao Popović
Kada se jula prošle godine pojavio u zgradi gradske uprave u društvu gradonačelnika Nihata Biševca i čelnih ljudi kluba niko nije mogao ni da pretpostavi da će do tada samo još jedno od poznatih lica sa televizijskih ekrana baš u Novom Pazaru svoju trenersku radnu knjižicu obojiti najfinijim bojama. Figurirao je Oliver Popović dugo kao kandidat za preuzimanje debitanta u KLS, a nije bio prvi pik. Pokojni Boško Đokić, Zoran Sretenović, Željko Lukajić, Dragoljub Vidačić i ini poznati stručnjaci bili su možda i viđeniji kao budući stanovnici Novog Pazara od ,“žutog“.
Drugačiji planovi jednih, strah od novog kod drugih, te finansijska alavost trećih, tek izbor je pao na Popovića. Krajem 80 -ih i sve vreme devedesetih izgradio je karijeru vrsnog klupskog igrača u Partizanu i Crvenoj zvezdi, kasnije i internacionalca u Rostovu, Kazanju i Marusiju. Zastoj u trenerskoj karijeri nastaje posle prošlogodišnje smene u Dinamiku. Sa Novim Pazarom za pola godine pravi troskok, nastupa u dve lige (KLS i Superliga) i na finalnom turniru Kupa Koraća. Na jesen, trebalo bi, da sa istim timom bude tamo gde se već jednom okušao sa Dinamikom – u ABA 2.
Rad u Novom Pazaru proizveo ga je u trenera reprezentacije Srbije do 20 godina. S tom selekcijom će se od 13. do 21. jula pojaviti na Evropskom prvenstvu u Tel Avivu. Od strane struke iz KLS klubova izabran je za najboljeg, dobio je pet glasova, jedan više od Jovice Arsića iz Borca. Kao trener Novog Pazara samo jedanput je pao u iskušenje – otići ili ostati. Bilo je to posle nenadanog poraza od Slobode u Pendiku (98:99). Pobeda Užičana opasno je ugrozila ostvarenje novog cilja, izlaska u regionalnu ABA 2 ligu. Krivicu za poraz preuzeo je na sebe, ali podršku onih koji su mu dali poverenje nije izgubio. Ostao je i od samoproglašenog krivca za jedan neuspeh postao je „krivac“ za najveći uspeh u analima novopazarske košarke.
Muke Dejana Vulićevića
Ko je mogao i da nasluti da će osvajač Superkupa sa početka sezone umalo ostati bez Superlige na kraju iste. Zapetljali su se u odbojkaškom klubu i na terenu i van njega, grešilo se kao nikada pre u izboru igrača, pa je opstanak posle svega što ih je snašlo u šest takmičarskih meseci uspeh. Pojačanja uglavnom nisu bila pogođena, sve do postnovogodišnjeg dolaska “Deda Mraza” iz Rusije u liku Konstantina Lesika. Hamzi Zatriću se dugo ljuljala trenerska stolica, pa kad se više nije imalo kud, pošto je ekipa preuzela fenjer na prvenstvenoj tablici, krenula je hitna potraga za novim koučom.
Sredinom decembra prošle godine izgledalo je da su utanačeni i najsitniji detalji sa Nedžadom Osmankačem. Šta se dogodilo u poslednjem satu pregovora, to šira javnost verovatno nikada neće saznati. Baš negde u to vreme iz Šri Lanke de u zemlju vratio selektor tamošnje reprezentacije Dejan Vulićević. Ekipu je do cilja doveo, a samo on zna kroz kakav je sportski pakao prošao. Da je znoj sa čela za prodaju imao ga je za izvoz.
U plej – autu startovao je porazom od totalnog autsajdera VA 014 u Pendiku (2:3), nedelju dana kasnije opet na domaćem terenu protiv Spartaka iz Ljiga kod rezultata 2:2 u setovima i 12:12 u taj – breku, Aleksa Polomac, već igrač Nice i neka nevidljiva sila pronašli su padobran koji se srećom otvorio i klub je ostao među superligašima. Iz mulja se nekako izvuklo, a Vulićević će verovatno natrag u egzotičnu Aziju. Manje je stresno, tamo novca još uvek ima mnogo više nego na Balkanu.
Od Jovanovića do Memića
Za klub koji promeni četiri trenera u jednoj sezoni nema ko neće reći – kroz kakve su samo oni trenerske jade prošli. A nije bilo tako sa rukometnim Pazarom. Ispada da im je nakon dva startna debitantska poraza u Superligi sreća zakucala na vrata. Nedeljko Jovanović sam je sebe udaljio sa klupe. Poraz od Mokre Gore jeste bio neprijatan, ali ono što se dogodilo u duelu sa Šamotom 65 u Pendiku nije pohvalno ni za trenera početnika. Na poluvremenu Novi Pazar je vodio 18:11, pa da je za rivala imao i leteće majstore sa nepoznate planete to nije smelo da se ispusti. Takav rezultatski veleobrt značio je da sa Jovanovićem ne može da se ide dalje.
Dalje je povukao i daleko dobacio Nedeljko Matić. Osam pobeda, pet uzastopnih, samo tri poraza i plan za 2018. već je bio premašen. Do novog spajanja Matića i kluba nije došlo, ali Matić sigurno nije zatvorio vrata Novog Pazara. Umeo je da potapše igrača, da podigne glas, a iznad svega da održi disciplinu i kad njegov tim gubi. Biće da je ovo treće došlo glave njegovom nasledniku Nedeljku Vučkoviću, iako je izgubio samo jednu, a dobio četiri utakmice. Sezonu je završio svima njima asistent Hasan Memić. Ostaće zabeleženo da je postao prvi trener koji je vodio ekipu u plej – ofu, samim tim i prvi koji je osvojio bodove u megdanima sa rukometnim velikanima Srbije. S njim je pobeđen Partizan u Beogradu i u fenomenalnoj igri Železničar 1949.
Duboki naklon za Gavrilovića
Brže nego Nedeljku Jovanoviću stolica se polomila Veljku Spasojeviću, treneru futsal prvoligaša Novog Pazara. Jastrebac je u prvom kolu odneo bodove iz Pendika (3:5) i stručnjak iz Smederevske Palanke morao je kući. Od tog trenutka do zimske pauze ekipa je zvanično bila bez trenera, iako je skoro sve vreme u klubu bio Dejan Đedović. Kako svi detalji iz ugovora sa njegovim dotadašnjim klubom Bank ov Bejrutom, s kojim je osvojio tri tutule prvaka Libana, prema njemu nisu ispunjeni, nije mogao na klupu, ali je zato sve nadgledao sa strane.
Potom je po drugi put u klub stigao Nenad Veljković – temperamentan, brz na odlukama, još brži kad treba otići. Opet je kao i pre šest godina otišao usred prvenstva, sa bilansom koji nikoga nije mogao da zadovolji (dve pobede, dva remija i jedan poraz). U svetu futsala kad neki tim pobedi Ekonomac ta pobeda ima snagu osvojenog trofeja. Još ako ga deklasirate, kao što je to učinio Novi Pazar, onda je zaostavština trenera koji je predvodio tim u tom meču vredna najveće slave. Kragujevčanin Marko Gavrilović komandovao je sastavom koji je nokautirao tim za koji se mislilo da je Liga šampiona jedino mesto gde može da izgubi. Postao je i prvi trener koji je Novi Pazar doveo do mečava za titulu prvaka Srbije. Sve to za samo tri meseca rada. Kapa dole, Gavriloviću!
Produžena saradnja sa Popovićem
Dilema ko će voditi OKK Novi Pazar kroz KLS i ABA 2 nije ni postojala, prvog dana jula, kako su saopštili iz kluba, produžena je saradnja sa Oliverom Popovićem. Treba očekivati da će i Marko Gavrilović nastaviti da radi dobar posao u futsal klubu, dok je još neizvesno hoće li će Hasan Memić i dalje voditi rukometnu ekipu, po njegovim rečima izgledi su 50:50, iako neće biti iznenađenje ukoliko se u klubu odluče i za neko zvučno ime,
Odlaskom po završetku plej – auta Dejana Vulićevića odbojkaški klub je bio bez trenera do 28. maja kada je u novog vođu promovisan Kraljevčanin Goran Ilić (56). U karijeri je radio sa velikim brojem muških i ženskih klubova (Ribnica, Poštar, Spartak, Klek Srbijašume), a najplodniji period vezan mu je za angažman u arapskom svetu, gde je vodio muške sastave Al Ahlija, Banijasa, Al Nahra iz Dubaija, Al Hilala iz Rijada i Spid Bola, kluba iz Libana.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
