Ročesti polako „krcka kredit“

Ako se izuzme gostovanje Asvelu, crveno-beli su na poslednjih pet utakmica odigrali sigurno ispod renomea koji bi izabranici Saše Obradovića trebalo da imaju, barem na osnovu sastava koji je napravljen od preuzimanja ekipe od strane dokazanog stručnjaka.

Posebno su simptomatične partije koje su pružili organizatori igre crveno-belih; Lengston Hol i Tejlor Ročesti gotovo da napadački nisu imali nikakvog uticaja, naročito na evroligaškim mečevima sa Asvelom, Realom i Bajernom.

Dovedeni da budu siguran izbor trenera Obradovića u samoj organizaciji igre, promeni ritma, tranziciji, kao i prilikom razigravanja centarske linije, Hol i Ročesti, kako vreme prolazi, deluju sve nesigurnije, sa daleko manje uticaja na igru nego što bi trebalo za tako iskusne igrače.

Posle maltene tri sezone u grčkom Promiteasu, od kojih je u poslednje dve bio sasvim korektan, Hol je bio velika želja trenera Obradovića, koji je u 29-godišnjem igraču iz Atlante video pouzdanog kreativca, pogotovo u „pik end rol“ igri.

Zvezda je od početka sezone kompletirala centarsku liniju nižim, bržim i atletski potentnijim Emanuelom Terijem, kao i daleko polivalentnijim O Brajantom, što je plejmejkerima trebalo da olakša sprovođenje zamišljenog  jer su na raspolaganju imali gotovo sve tipove centara i krilnih centara.

Umesto dominantnijih, Hol i Ročesti pružaju, kako vreme prolazi, sve slabije i neubedljivije partije.

Osim duela sa preslabom Primorskom, obojica zbirno ni na jednom meču nisu imali dvocifren broj poena, beležeći, pritom, manje od tri asistencije, što je prosečan učinak, ako se ima u vidu napadački potencijal kojim raspolažu crveno-beli.

Hol nije naročito dominantan u šutu, međutim solidne mehanike i izbačaja sa puno osećaja, trebalo bi da kao plejmejker preuzima daleko više odgovornosti: na osam evroligaških mečeva, ima tek oko dva pokušaja za tri poena i samo 13 ubačenih za dva.

Njegova dobra osobina jeste da ne gubi previše lopti (dve u proseku) i da je poprilično nesebičan (4,1as), međutim u izolacijama je sve slabiji i pritom defanzivno nedovoljno agresivan na perimetru, s obzirom na konstituciju i raspon ruku.

Za nekoga ko je kao stranac doveden da bude primarno rešenje na jedinici, nedopustivo je da se na poslednja dva meča nije upisao u strelce i da faktički od duela sa Mornarom 18. oktobra ni na jednom meču nije imao dvocifren broj poena.

Igra Ročestija ima sve evidentniju silaznu putanju; sa oročenim ugovorom do 15. decembra, uz mogućnost produženja do kraja sezone, Amerikanac bi trebalo posebno da „grize“.

Svestan da mu je svaka utakmica praktično „mala matura“ levoruki plejmejker došao je do pozicije da je faktički „ispao“ iz uže rotacije na evroligaškim mečevima.

Protiv Reala je igrao svega četiri minuta, Asvela 11, dok je u Minhenu na parketu proveo tek tri minuta.

Iako se u prvi mah činilo da će mu dolazak Emanuela Terija posebno prijati, njihov centralni „pik“ sa pasom Ročestija na sam obruč za atraktivno zakucavanje centra vretenastih mišića nijednom nije prošao protiv Splita, Reala, Krke…

U svom drugom mandatu u crveno-belom dresu, Amerikanac je došao do toga da je protiv Reala i Bajerna ostao bez učinka, da u izolacijama nikako ne uspeva da probije prvu liniju, čak ni da napravi sebi poziciju za šut iz „step-beka“.

Odbrana mu, pritom, nikada nije bila bolja karakteristika. Prolazno vreme mu sigurno nije na zadovoljavajućem nivou; ako se zna da „prelazni rok“ u NBA počinje 20. novembra i da bi do sredine decembra trebalo da bude poznato ko je od interesantnih „prospekata“ ostao be z ugovora, mogućnost da Ročesti produži saradnju sa Zvezdom trenutno ne deluje previše realna.