Romantična igra Senegala

Kako odmiče prvenstvo tako je sve upadljivije približavanje „velikih“ i „malih“. Ne radi se ovde o incidentima nego o inerciji, neminovnom procesu prekomponovanja kvaliteta. „Veliki“ polako tonu u prosek, do juče prosečni idu na margine, a nevidljivi izlaze na svetlost dana. Zato što hoće da igraju i još uživaju u fudbalu. Poput Senegala, čiju romantičnu igru baš volim da gledam. Svim srcem sam navijao i za Maroko i Iran. Uvek sam na strani unapred otpisanih i zbog toga što ih potcenjuju i zato što se ne plaše. To što oni rade je dalekosežno dobro za ovaj sport.

Još od mojih igračkih dana i mečeva sa Urugvajem simpatišem „banditizam“ fudbalera sa tog podneblja. Tandem Kavani – Suarez obavlja odličan posao u Rusiji, momci oko njih takođe. Kao tiha reka, breg rone… Ne verujem da će Portugalci mirno spavati pred osminu finala sa nekim ko je dao pet golova, a nije primio nijedan. Rusija ima drugih briga. Težak poraz od Urugvajaca samo je pokazao da su ubedljive startne pobede bile do slabosti rivala, a ne realne snage domaćina. Kao većina slovenskih selekcija nema organizaciju i kontinuitet, pa dilentatizam guta kvalitet. Zato tako prolaze.

Autor je fudbalski trener