Rotari distrikt Srbije i Crne Gore organizovao je sedmu regatu po srpskim rekama, koja je posle Smedereva danas nastavila put Dunava, sve do Tekije. Ove godine cilj regate je skretanje pažnje na ekologiju, tačnije na preventivnu zaštitu od zagađenja.
Posle Save, Tise i Tamiša, na maršruti regate Đerdap 2018, našao se Dunav, a posle Pančeva, mesto za predah i druženje u Smederevu bila je umetnička radionica vajara Zorana Kuzmanovića, na samoj obali Dunava.
Kuzmanović je bio inicijator akcije čišćenja ulaza u Provalu, jedno od najlepših jezera na Dunavu, u neposrednoj blizini Smedereva, na banatskoj strani. Sa svojih desetak prijatelja, u višesatnoj akciji, po vodi, blatu i uz najezdu komaraca, cilj je ostvaren i ulaz je raščišćen, pa voda ponovo protiče ovom uskom rečnom stazom koja vodi do prelepog jezera.
Na Rotari regati Đerdap 2018. će učestvovati ukupno 22 broda, a u stalnoj plovidbi će biti osam, dok je gotovo hiljadu ljudi uključeno u organizaciju ove manifestacije, rekao je sagovornik portala Podunavlje.info Dragan Brajer, reosnivač Rotarija u Srbiji, odnosno SR Jugoslaviji.
“Srbija je bogata rekama, a kako bi reke ostale naše bogatstvo, ekološki vredne i čiste najvažnija je prevencija. Čuvajmo naše reke, nemojmo ih zagađivati. Ni sami nismo svesni koliko divnih reka imamo i koliki je to turistički potencijal. Što je još važnije, mi pijemo tu vodu, a voda je danas jedan od najvažnijih reursa.“
Brajer je rekao da već sedmu godinu organizuju Rotari regate.
„Zašto regate i zašto Rotari? Pa, reke, mora, okeani su oduvek spajali ljude i ono što nama (Rotarijancima) odgovara, ne postoji mogućnost da neka država pregradi reku i da je proglasi za svoju, niti može da spreči ribe da prelaze granice ili pticama da preleću. To je naša deviza, jer Rotari kao međunarodna organizacija koja je stara već 110 godina, gde se klubovi međusobno posećuju, druže, razmenjuju iskustva u okviru ‘krovne’ organizacije Rotary International, je preteča Interneta. Dok nije bilo Interneta, samo organizacije kao što je Rotari su radile na umrežavanju. Rotari je, pre svega, servisna organizacija. Pokušavamo da se uklopimo, u saradnji sa lokalnim vlastima, da pomognemo zajednici u kojoj radimo, na ovaj ili onaj način. Nekada u tome uspevamo veoma lepo, međutim, nekada ti zadaci prevazilaze naše mogućnosti, ali mi onda dajemo primer. Mi ne možemo da nahranimo gladne, da izlečimo bolesne, ali možemo da kažemo ljudima da ima nade i možemo da poručimo da svaki onaj čovek koji ima tu sreću da je zdrav i da nema egzistencijalnih problema, tu svoju radost treba da podeli sa drugima“, kaže u izjavi za Podunavlje.info Dragan Brajer.
Kako je nastao Rotari
Brajer: U Kraljevini Jugoslaviji smo imali Rotari klubove (28) do Drugog svetskog rata. Posle toga, iako nije bio zabranjen, Rotari ovde nije postojao. Kao elitistička organizacija, nije bio dobrodošao. Istočna Evropa se padom Berlinskog zida ponovo otvara za Rotari. Tada sam otvorio advokatsku kancelariju u Beogradu i došao na tu ideju. Uspeli smo, moji prijatelji i ja, da registrujemo prvi klub koji je primljen u veliku porodicu Rotarija (1.300.000 članova) koja u Srbiji broji 1200 članova. Srbija je sa Crnom Gorom u distriktu. Imao sam to zadovoljstvo da služim kao guverner za tadašnji Distrikt 2481, koji je pored Srbije i Crne Gore, obuhvatao i Makedoniju, Severnu Grčku i Kosovo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
