Rukometaši Srbije imaju složen zadatak na Evropskom prvenstvu koje danas počinje u Nemačkoj: Da li je vreme da selektor stranac opravda puno poverenje?

Toni Đerona sigurno je selektor prema kome su u Rukometnom savezu Srbije pokazali najviše strpljenja u poslednjoj deceniji.

Rukometaši Srbije su pod njegovim vođstvom ostvarili skromne rezultate na velikim takmičenjima, ali njegov ostanak na kormilu reprezentacije nije dolazio pod znak pitanja.

Španski stručnjak je ubedio i struku i javnost u Srbiji da zna šta radi i da zaslužuje maksimalno povrenje. S tim u vezi, imao je komociju da mirno sagledava situaciju i napravi selekciju igrača u skladu sa svojim trenerskim afinitetima.

Nažalost, konačan spisak putnika za Nemačku bio je uslovljen povredama važnih igrača, pre svega Stefana Dodića, jednog od najtalentovanijih srednjih bekova na svetu.

Na kontinentalnom šampionatu neće biti ni Jovice Nikolića, darovitog desnog beka, čije bi prisustvo takođe puno značilo reprezentaciji koja je kadrovski i kvalitativno ubedljivo najtanja na pozicijama srednjeg i desnog beka.

Spektakl na fudbalskom stadionu

Iako je rukomet veoma popularan sport u skandinavskim zemljama, Mađarskoj, Poljskoj, Francuskoj… najlepše se neguje u Nemačkoj, koja je organizator Evropskog prvenstva.

Bundesliga je decenijama ubedljivo najkvalitetnije klupsko prvenstvo na svetu, a Keln savršen organizator Fajnal-fora Lige šampiona godinama unazad.

Lankses arena je redovno mesecima unazad kaparisana, a na završnom turniru je redovno gotovo 20.000 navijača.

„Pejzaž“ nije drugačiji ni u halama širom Nemačke, s obzirom na to da je Bundesliga ubedljivo najgledanije domaće prvenstvo na svetu.

S tim u vezi i ne čudi to što će u sredu, prvog dana kontinentalnog šampionata biit upriličen pravi spektakl.

Na programu će biti utakmice Grupe A Francuska-Severna Makedonija (18.00) i Nemačka-Švajcarska (20.45).

The stage for the handball event is almost set Can’t wait to see Merkur Spiel-Arena hosting more than 50.000 handball fans#ehfeuro2024 #heretoplay pic.twitter.com/WtQyzl0Gvv

— EHF EURO (@EHFEURO) January 7, 2024

Između mečeva biće organizovano zvanično otvaranje šampionata i to na fudbalskom stadionu u Diseldorfu – Merkur Špil areni pred 53.000 navijača.

Karte za prvi dan šampionata rasprodate su još tokom prošle godine. Očekuje se da će biti oboren rekord iz 2014. godine kada je, takođe na stadionu, upriličen spektakl za meč Bundeslige između Rajn Nekar Levena i Hamburga u okviru Dana rukometa države Hesen pred 44.189 navijača.

Prošle godine, finale Svetskog prvenstva u Stokholmu odigrano je pred 20.000 navijača na Tele 2 areni. Tada je Danska po treći put uzastopno bila prvak planete. Pobedila je Francusku u borbi za zlato.

Rukometaši Srbije između želja i realnog dometa

Još od 2012. i srebra na Evropskom prvenstvu u Beogradu, rukometaši Srbije nisu osvojili medalju na velikom takmičenju.

Javnost se rukometa seti tek kada na red dođe planetarno ili Evropsko prvenstvo. Ulaganja su premala, a domaće prvenstvo više ima obrise amaterskog nego li profesionalnog takmičenja.

Vojvodina je šampion u poslednjih deset godina, a s obzirom na to da jedina ima glavnog sponzora u formi privrednog giganta za naše prilike (Naftna industirja Srbije) dala je mali doprinos srpskom reprezentativnom rukometu.

18 Orlova kreće put Minhena!

Spisak ekipe i raspored utakmica dostupni na sajtu #rssrbijehttps://t.co/gQRr8yJgwl#serbianhandball #heretoplay @EHFEURO pic.twitter.com/JzIRyMRCpq

— Serbian Handball Federation (@rssrbije) January 9, 2024

U tom periodu jedino su Miloš Orbović, Jovica Nikolić i Luka Rogan došli do reprezentativnog dresa najjače selekcije i gledano iz te perspektive, Srbija daleko veći benefit ima od Partizana, Crvene zvezde i Metaloplastike, pa čak i od Voždovca, koji po budžetima ne mogu da se mere sa Novosađanima.

Uvertira za Evropsko prvenstvo bila je negde u skladu sa kvalitetom tima, ali ne i sa ambicijama.

Na turniru u Španiji savladana je Slovačka, ali su puleni Tonija Đerone glatko poraženi od Poljske i domaće reprezentacije koje su, objektivno napisano, daleko kvalitetnije i sigurno će biti kandidati za visok plasman u Nemačkoj.

Pričajući o željama tokom priprema, percipirajući sopstveni kvalitet, gotovo da nije bilo reprezentativca koji je prolazak prve faze doveo u pitanje.

Konstatovano jeste da su Island (12. januar), Mađarska (14. januar) i Crna Gora (16. januar), s kojima su utakmice u Olimpijskoj dvorani u Minhenu, zahtevne i kvalitetne reprezentacije, ali je postojala uverenost da Srbija u takvoj konkurenciji može proći dalje.

Đerona je za Evropsko prvenstvo okupio, čini se, ono najbolje što ima reprezentativni rukomet u Srbiji.

Odbrana bi trebalo da bude stamenija sa Miljanom Pušicom kao povratnikom, odnosno Ilijom Abutovićem. Njih dvojica, zajedno sa Marsenićem ili Pešmalbekom

pokrivaće defanzivno pozicije dva, tri i četiri ili tri, četiri i pet u zavisnosti od taktičke postavke selektora.

Istovremeno, trebalo bi da rasterete naše bekove defanzivnih zadataka, pre svega one koji igraju na mestu levog beka, a generalno nisu dobri odbrambeni igrači (Đorđić, Borzaš, Kos).

Za očekivati je da defanzivno pokažemo napredak koji bi trebalo da omogući reprezentaciji više lakih golova u tranziciji.

Ni u Španiji, na pripremnom turniru, Srbija nije pokazala da je usvojila igru preko brzog centra u meri da tim stilom može da pravi jasnu prednost u odnosu na rivala.

Nažalost, još uvek osetno zaostajemo za najvećom konkurencijom u datom kontekstu, uprkos tome što je Đerona rukometni đak Barselone, najdominantnijeg kluba na svetu u poslednjih 20 godina.

Zbog povrede Stefana Dodića, shvativši u poslednjem trenutku da bi bio preveliki rizik da na Evropsko prvenstvo povede samo jednog klasičnog srednjeg beka, selektor Srbije naknadno je pozvao Mateju Nikolića, nekadašnjeg rukometaša Crvene zvezde koji je prošlog leta prešao u Vardar.

Uprkos velikoj šansi da za reprezentaciju Srbije debituje u Nemačkoj, na velikom takmičenju, mladi Nikolić još uvek nije format srednjeg beka kakvim se mogu pohvaliti najbolje svetske reprezentacije.

S tim u vezi, kao i prethodnih godina, najveći teret podneće Lazar Kukić, nesporno dobar kreator igre kojem će pomoć biti neophodna.

U modernom rukometu, koji se igra u izuzetno brzom ritmu, gotovo je nemoguće da jedan igrač svih 60 minuta pokriva jednu poziciju zvao se on i Mikel Hansen, a kamoli Kukić.

Na koji će način selektor Srbije pokušati da iskompenzuje nedostatak adekvatnog rešenja na mestu organizatora igre, u odsustvu povređenog Stefana Dodića, videće se tokom šampionata.

Na pripremnom turniru u Španiji alternacije Lazara Kukića nisu položile testove, što sigurno onespokojava stručni štab reprezentacije Srbije.

Oba golmana značajan oslonac tima

Golmani Dejan Milosavljev i Vladimir Cupara sigurno predstavljaju odličan tandem i biće velika potpora timu. Na krilima bi preko Vanje Ilića, odnosno Vukašina Vorkapića i Bogdana Radivojevića trebalo da imamo dovoljno pouzdana rešenja barem sa igračem više u polju.

Pivotmeni Mijajlo Marsenić i Dragan Pešmalbek sinonim su konstantnosti na crti i od njihove saradnje sa Lazarom Kukićem u mnogome će zavisiti naša igra u pozicionom napadu.

Na levom beku dejstvovaće Petar Đorđić, Uroš Borzaš i mladi Miloš Kos koji bi trebalo da bude pravo osveženje, s obzirom na stil igre kojim odudara u odnosu na preostalu dvojicu siagrača na poziciji.

Kos je bio lider mlade reprezentacije, odnosno generacije od koje bi srpski rukomet tek trebalo da ima benefit.

Igrači rođeni 2002. dokazali su se na svetskoj sceni osvajanjem odličja na Evropskom prvenstvu i zauzimanjem četvrtog mesta na planetarnom šampionatu.

U konkurenciji Đorđića i Borzaša, Kos ove sezone u dresu Zagreba ima veću i važniju ulogu. Iako ima 21 godinu, izborio se za mesto startera i u doziranoj minutaži beleži zaista dobre statističke brojke.

Kosa krasi veoma brz izbačaj lopte, ima nepredivdiv udarac kako iz skoka, tako i sa zemlje i ne libi se da preuzome odgovornost u krucijalnim momentima utakmice.

Đorđić je, pre nedavnog potpisa za Vojvodinu, imao odrđenu pauzu i pitanje je u kakvoj formi dočekuje početak prvenstva dok je Borzaš u Pelisteru iskusio svu surovost igranja u Ligi šampiona (još uvek bez pobede u grupnoj fazi).

Osim na mestu srednjeg, Srbija će na Evropskom prvenstvu biti ranjiva i na poziciji desnog beka.

Miloš Orbović i Predrag Vejin nisu vrhunska rešenja, odnosno daleko su od klase najboljih levorukih bombardera na svetu poput Dike Mema ili Matijasa Gidsela.

Obojica su, pritom, bili roviti tokom priprema za šampionat. Uroš Kojadinović iz Partizana debitovaće u Nemačkoj na jednom velikom takmičenju i veliko je pitanje u kojoj će meri biti sposoban da se nadmeće sa najboljim rukometašima na svetu.

U datoj konstelaciji, Orbović je najkompletnije rešenje s obzirom na iskustvo, fizičku snagu i solidnu tehničku obučenost.

Rukometaš Lucerna nikada nije bio previše eksplozivan i brz i na osnovu atelticizma ne može da se poredi sa najboljim bekovima današnjice.

Kada se na talon stave svi štihovi i uzmu u obzir argumeni u smislu konkurencije na Evropskom prvenstvu, plasman u narednu fazu predstavljao bi ogroman uspeh, uzimajući u obzir da za Island nastupaju vrhunski rukometaši poput Arona Palmarsona, Gislija Kristjansona, Jimira Gislasona, Omara Magnusona, Sigvalsi Gudjonsona…

Mađarska neuporedivo više ulaže u klupski rukomet; Vesprem je jedan od najboljih klubova na svetu, dok je Seged standardni učesnik Lige šampiona.

Mađari možda nemaju asove svetskog formata, ali slove za vrlo neugodnu reprezentaciju koja se može pohvaliti izuzetno korpulentnim, snažnim i visokim rukometašima nalik Patriku Ligetvariju, Dominiku Mateu, Benceu Banhidiju, Ričardu Bodou… Za naše severne komšije nastupa i Srbin levoruki bek Zoran Ilić.

Crna Gora kvalitativno je možda najbliža reprezentaciji Srbije ali takođe ima nekolicinu kvalitetnih igrača internacionalnog iskustva kao što su MIloš i Branko Vujović…

Danci i Francuzi najveći favoriti, četiri reperezentacije vrebaju iz prikrajka

Evropsko prvenstvo okuplja najbolje svetske reprezentacije. Van Starog kontinenta jedino Egipat i Brazil slove za kvalitetne reprezentacije kadre da pomrse računice selekcijama sa Starog kontinenta.

Danska i Francuska najveći su favoriti i u Nemačkoj. Obe reprezentacije imaju impresivan fond vrhunskih igrača na svim pozicijama u timu, izuzetna rešenja u odbrani i sve osim mesta maka ru polufinalu bilo bi ogormno iznenađenje.

U najužoj konkurenciji, za podelu medalja, nalaze se još domaćin Nemačka, Španija, Norveška, Poljska dok iz drugog plana vrebaju Hrvatska, Slovenija, Island, Portugal, Farska Ostrva, Švedska…

Po dve najbolje reprezentacije iz svake grupe formiraće nove dve sa po šest reprezentacija od kojih će se po dve najbolje plasirati u polufinale.