Cena optimizma utemeljenog samo na rečima: Rukometaši Srbije bliži kući nego drugom krugu Evropskog prvenstva u Nemačkoj

Godine prolaze, zapažene rezultate nije doneo ni renomirani španski trener Toni Đerona, koji je imenovan za selektora u maju 2020, ali pobednička retorika ne jenjava.

Rukometaši Srbije su sličan pristup imali su i uoči Evropskog prvenstva, iako su svi znakovi pored puta ukazivali na to da je prenaglašeni optimizam poprilično neosnovan.

Bod protiv favorita Islanda na startu (27:27), što je, u stvari, bila proćerdana pobeda, naveo je rukometne protagoniste da pogled automatski usmere ka drugoj fazi.

Nemali broj njih u Mađarskoj, sledećem protivniku, nije video takmaca koji suštinski ima kompletniju ekipu nego se u prognozama išlo i dotle da je već ukalkulisana pobeda i protiv Crne Gore u poslednjem kolu.

Kako to obično biva, usledilo je surovo otrežnjenje, težine utiska da reprezentacija i definitivno nema kvalitet za velika dela.

Konačnih 28:27 za Mađare deluje kao minimalan poraz u neizvesnoj završnici, ali nije prava slika razvoja događaja u utakmici.

I odnos snaga na tribinama bio je u korist severnih komšija.

Iako veliki broj Srba živi u Minhenu i generalno u Bavarskoj, u Olimpijskoj dvorani, sagrađenoj za Letnje igre 1972, u kojoj se jugoslovenska muška rukometna reprezentacija okitila prvim zlatom, bilo je neuporedivo više Mađara nego li naših zemljaka, koji verovatno doživljavaju da državni tim otadžbine nije kadar za značajan domet, a tako ni zanimljiv za podršku.

Uvek se zavisi od nekog „ako“

Mađarska je sa obe pobede u prva dva kola (četiri boda) obezbedila prolaz u narednu fazu. Island ima tri boda (gol-razlika 58:57), Srbija jedan (54:55), a Crna Gora nijedan.

U poslednjem kolu, u utorak, 16. januara, Srbija igra s Crnom Gorom (18 časova), a Mađarska s Islandom (20.30 časova).

Jedini način da naši prođu dalje jeste kroz iglene uši.

Potrebno je da savladaju Crnogorce, a da Islanđani izgube od Mađara pa da u korist Đeroninih izabranika presudi ukupna gol-razlika u poređenju s „ribarima“.

Naše severne komšije, pak, imaće dovoljno motiva da ostvare i treću pobedu jer bi tako u sledeću rundu prenele maksimalna dva boda, a ne nula ukoliko bi prvi put poklekle.

Crna Gora veoma kvalitetna

Uprkos tome što je ostala bez bodova u prva dva kola, Crna Gora je veoma kvalitetna.

Sticajem neverovatnih okolnosti ostala je bez remija sa Islandom (pogrešno napravljena izmena Luke Radovića kod rezultata 29:29, posle čega je lopta pripala protivniku).

Sve vreme je bila u igri, demonstrirajući moderan rukomet u kojem bekovi razornog udarca kao što je Vuk Borozan i dalje imaju mesta.

Srbija će naspram sebe imati veoma motivisanu reprezentaciju koju sa klupe predvodi Vlado Šola, hrvatski stručnjak i nekada vrsni golman „kauboja“.

„Đetići“ su sa po dve opcije na svim mestima. Nešto su slabiji na srednjem beku, međutim upravo je protiv Islanda Vasilije Kaluđerović pokazao da i kao organizator igre može biti i te kako ubojit (četiri gola).

S levog beka, uz Borozana, koji ima top u ruci, dejstvuje i Radojica Čepić, a sa suprotne strane Stefan Čavor i Branko Vujović, desni bekovi sa iskustvom iz nemačke Bundeslige, koja je tradicionalno među vodećim klupskim takmičenjima u Evropi.

Miloš Vujović je jedno od boljih levih krila u nemačkom prvenstvu. Suštinski, Crna Gora i ima veoma prodorna krilne igrače koji često istrčavaju u kontranapad.

Na golu je sjajni Nebojša Simić, koji je Islanđane neretko dovodio do očaja. U odnosu na Mađarsku, Crna Gora nema tako dominantne pivotmene, što bi u određenoj meri trebalo da olakša posao našoj odbrani.

U pozicionim napadima, najveća opasnost pretiće od Borozana, Čavora i Vujovića, vrsnih šutera koji suparničku odbranu neprestano teraju na udvajanja, što otvara određeni prostor privotmenima.

Lako se upošljavaju krila, naročito Miloš Vujović i Luka Radović.

U poslednjih deset godina Srbija je u četiri puta igrala sa Crnom Gorom. Na pobedu i čeka čitavu deceniju.

Mađarski razbijač Banhidi

Kada je bilo najvažnije, Srbija je odigrala najslabije na šampionatu.

Namerila se na fizički daleko snažnije igrače, s ogromnim iskustvom stečenim u Ligi šampiona.

Bence Banhidi, 208 centimetara visoki i preko 115 kilograma teški pivotmen, bio je kapitalna vrednost za Mađarsku.

Od 28 njenih golova, pivotmeni su dali čak 12, što najbolje pokazuje i u kojoj su meri bekovi bili kreativni. Konstantno su sa Banhidijem i Roštom igrali dva na dva u napadu, na šta Srbija nije imala odgovor.

Neretko je u našoj odbrani dolazilo do preuzimanja i po pravilu bi gorostasni Banhidi ostajao u duelu sa neuporedivo slabijim čuvarom.

Rukometaš Segeda imao je perfektnih 9/9 iz igre. Zbog korpulentnosti, ali i znanja, primoravao je odbranu Srbije da ga često udvaja, što je ostavljalo puno prostora bekovima, najčešće prekaljenom Lekaiju i darovitom Mateu.

Rukometaši Srbije sa manama nedoraslog tima

U ofanzivnom delu naše igre još jednom se videla prosečnost na mestima srednjeg i desnog beka.

Miloš Orbović i Predrag Vejin u prvom poluvremenu nisu dali gol.

Lazar Kukić je bio gotovo neprimetan svih 60 minuta u kreaciji i saradnji s pivotmenima, o čemu svedoči i to da je Mijajlo Marsenić jedina dva gola postigao pred sam kraj utakmice, i to na asistencije Marka Milosavljevića.

Naši pivotmeni su dali četiri gola i osim Uroša Borzaša i Petra Đorđića u određenoj meri, Srbija nije imala konstantnost ni sa jedne druge pozicije, osim na levom beku.

Izlišno je više i pričati o tehničkim greškama u nedopustivoj meri za reprezentaciju koja bi da načini jasan rezultatski iskorak na velikoj sceni.

Takođe, u pogledu snage, atleticizma i brzine, većina naših bekova ne može da se uporedi sa kolegama iz najboljih evropskih reprezentacija.

Mnogima nedostaje i masa i širina u ramenima kako bi u duelima stvarali prednost u odnosu na čuvare.

Nije slučajno što nijedan naš bek ne igra u Bundesligi, niti ma značajnu ulogu u Ligi šampiona. Pelister, u kojem je Borzaš, i bukureštanski Dinamo, u kojem je Kukić, ne spadaju u krem evropskog klupskog rukometa.

Još uvek nismo primenili igru preko brzog centra, a zbog lošeg protoka lopte u pozicionim napadima naša krila su i te kako patila protiv Mađarske.