Mađarska mora pasti

Bile su naše dame u egalu sa zvaničnim olimpijskim šampionkama iz Rija tokom prvog poluvremena, na senku su im gazile i do sredine nastavka, međutim na kraju je do izražaja došla brža i jednostavnija igra Ruskinja – 29:24. Raspored je takav, da je izabranicama selektora Obradovića ostalo manje od 24 časa za oporavak i pripremu najvažnijeg duela protiv Mađarica, koje u Đeru i organizuju ovako važan turnir.

Meč je zakazan za subotu od 17.30 i potpuno je jasno da će rukometašicama Srbije biti neophodna pobeda za plasman na prvu Olimpijadu posle Seula 1988.

Odsustvo povređene Andree Lekić i te kako se osetilo u samoj organizaciji igre; Liščević se svojski trudila, međutim bez adekvatne alternacije, nivo organizacije igre padao je kako se utakmica približavala kraju.

Srbija je sve vreme imala mnogo problema na levom krilu sa kojeg gotovo da nije imala nikakvu produkciju.

Odbrana je u suštini solidno funkcionisala; bilo je čak i perioda kada se činilo da naše rukometašice mogu da izdrže nešto brži tempo, uzdajući se u raspoloženu Risovićevu na golu, međutim Ruskinjama je bilo dovoljno samo par minuta da naprave nešto veću razliku krajem prvog poluvremena (15:10). Kako je vreme odmicalo, Srpkinje su se sve više mučile u pozicionom napadu; oporavljena pivotmenka Cvijićeva nažalost nije imala svoje veče tako da su se naše dame na crti više oslanjale na Pop-Lazić (pet golova).

Važan momenat dogodio se početkom drugog poluvremena kada je Stoiljkovićeva dobila direktan crveni karton zbog udaranja ruske igračice. Bez najboljeg levog beka Srbiji je bilo još teže da parira rivalkama, uprkos tome što su razliku uspele da smanje na 21:20 u 44. minutu.

Ruskinje su momentalno pojačale agresivnost u odbrani prilikom prenosa lopte i za tili čas serijom od 5:1 stekle nedostižan kapital.