Rukometaši Srbije praznike provode „radno“

Posle Kupa Karpata koji je se igra od 2. do 6. januara, drugog dana Božića, Orlovi će ugostiti Mađarsku u Somboru u prvom od dva prijateljska susreta. Dva dana kasnije, izabranici Dalibora Čuture, nastupiće u Segedinu.

Jedan od onih koji sa najviše emocija i posvećenosti nose dres Srbije svakako je levo krilo francuskog Šartra, Vanja Ilić.

– Kada počinješ da se baviš sportom i kao mali maštaš o dometima u tom sportu i onda dođeš u priliku da to i ostvariš, koristiš svaku šansu koja ti se ukaže da uživaš u tome. Tako je bilo, tako je sada, tako će i ostati. Nije mi važno da li utakmice imaju rezultatskog značaja ili ne, samo želim da uživam u svakom trenutku sa reprezentacijom – rekao je Ilić za sajt RSS-a.

Rukometaši su standardno van kuće i odvojeni od porodice za praznike, tako je i sada, iako Srbija ne učestvuje na predstojećem Svetskom prvenstvu.

– Nije nam prvi put, navikli smo se, koliko se na to može navići, ali to je deo našeg posla. Ne želim da se žalim jer radim ono što volim i još sam plaćen za to, ima dosta težiš poslova i uslova. Koristimo svaku priliku da provedemo što više vremena zajedno i tako nadoknadimo to neko ”izgubljeno” vreme. Trenutno je najteže ćerkici jer još nije svesna svega toga, sin se kao sada već ”veliki momak” navikava, a supruga je posle deset godina preskakanja praznika, rođendana i posebnih prilika prosto u šoku kada smo zajedno takvim povodima – ističe Vanja kroz smeh.

Izuzetno teška sezona, koju za Vanjin klub diktira saigrač iz reprezentacije.

– Sezona, rekao bih, nikad teža. Izuzetno komplikovano, devet ekipa je u tri boda razlike, tako da je svaki vikend napeto. Za sada nam ide dobro, moglo je i bolje, ali i gore. Kada imamo raspoloženog Bombija (Milana Bomaštara prim.aut.), sve je lakše.

Dalibora Čuturu, Orlovi dočekuju raširenih ruku.

– Čuturu znam, odnosno pamtim najviše kao igrača. Ako bude bio selektor kao što je bio igrač, daleko će dogurati, a i Srbija sa njim. Obavili smo jedan kraći neformalni razgovor i sve što smo pričali je jasno i zdravo gledanje na sve što nas čeka i što treba da uradimo – zaključuje mlađi od dva Ilića.