Rukometnu svetsku krunu žele 32 selekcije, a prvi i pravi pretendenti su Skandinavci, Francuzi i Španci

Kao svake godine, u ovo doba, ljubitelji rukometa u izvođenju muškog pola, odmah posle novogodišnjih i božićnih praznika, počinju s odbrojavanjem do Svetskog ili Evropskog prvenstva.

Tako će 2023. početi u znaku borbe za planetarni tron, sa čak 32 kvalifikovane, direktno plasirane ili specijalno pozvane reprezentacije iz Evrope, Afrike i Azije, sa tla Južne i Severne Amerike.

S tim da će za neke samo učešće na turniru najvišeg ranga biti puna kapa, jedni će grebati rukama i nogama da se dokopaju četvrtfinala i Olimpijskih igara 2024, a drugi će se stvarno „tući“ za titulu.

Naravno, svetla velike pozornice usmerena su na poslednju kategoriju nacionalnih timova, jer se od njih očekuje da igraju najlepši, najefikasniji, defanzivno najčvršći… rukomet. U skladu sa izabranim stilom.

Počev od osvajača medalja na poslednjem SP, obzirom da Danska (zlatna medalja), Švedska (srebro) i Španija (bronza) žarko žele da ponove ili nadmaše svoje domete sa takmičenja u Egiptu 2021. godine.

Danci imaju motiv više, jer bi im odbrana primata donela het-trik i ublažila patnju zbog 3. mesta na šampionatu Evrope 2022, kada je propala misija Nikola Jakobsena i njegovih izabranika da objedine trofeje. Odnosno stavila melem na ranu zbog izgubljenog olimpijskog finala pretprošlog leta.

Ambicije komšijske Švedske nisu ništa manje, a u direktnoj su vezi sa činenjicom da je baš ona pokorila konkurenciju na pomenutom EP i nema drastičnih problema sa povredama kao pojedine selekcije, mada bi mogli da joj nedostaju golovi vrlo ubojitog Valiniusa. Plus igra pred svojom publikom, što je kroz istoriju ovog sporta često bivao ključni tas na vagi.

Španija je prošlogodišnjim zvanjem kontinetalnog viceprvaka potvrdila rezultatsku renesansu u poslednjoj deceniji, a sadašnje planove im donekle remeti izostanak povređenog krilnog dvojca Abeljo – Arinjo. Mada je selektor Đordi Ribera ponovo napravio vrlo kvalitetan miks iskusnih osvajača odličja i mladih snaga.

Visok plasman uvek nišani i Francuska, bez obzira što se povremeno osećaju posledice osipanja generacije koja se toliko naosvajala svetskih, evropskih i olimpijskih titula da je jedno vreme ceo svet igrao protiv Nikole Karabića i društva. Sada će joj nedostajati sveže i teže povređeni „zlatni“ momci sa OI 2020 – bek N’Gesan i krilo Deska. Uz ranije, iz istog razloga, „precrtane“ a odlične Konana i Vilemina.

Svoju šansu za četvrtfinale, iz prikrajka, vreba čitav niz selekcija, što zbog odličnih pojedinaca u svojim redovima što na konto zapaženih dostignuća na SP, EP i OI iz bliže i dalje prošlosti. Od domaćina Poljske (uprkos iznuđenom izostanku Šipšaka, „bombardera“ na poziciji pivotmena), preko Norveške, Islanda, Hrvatske (drastično oslabljena povredama, najviše na bekovskim mestima)…

Egipta (dolazi bez povređenog superstara Jahije Omara), Severne Makedonije (sa doskora vrsnim „mučiteljem“ golmana a sada ambicioznim selektorom Kirilom Lazarevim)… pa do Srbije, koja ima velike adute u tandemu golmana Milosavljev – Cupara, defanzivnom specijalisti Iliji Abutoviću, srednjem beku Lazaru Kukiću… Pobeda i remi Orlova u kvalifikacionom dvomeču sa Francuzima za prošlo EP ili trijumf i tesan poraz u dva nedavna kontrolna susreta sa Šveđanima dokazuju da puleni Tonija Đerone imaju „štofa“.

A dueli sa Alžirom, Nemačkom i Katarom, odnosno taktičko-fizičko-mentalna spremnost pokazaće koliko su oni sami i Rukometni savez Srbije bili realni kada su predugo čekani povratak na Olimpijske igre označili kao ostvarljiv cilj na SP 2023. Ekipe Sjedinjenih Američkih Država, Zelenortskih Ostrva, Belgije, Saudijske Arabije, Bahreina, Argentine, Čilea, Holandije… verovatno se ne zanose istom stvari, svesne ogromnog zaostajanja za svetskom rukometnom elitom.

DUG PUT DO POBEDNIČKOG POSTOLJA

Sve reprezentacije igraju tri utakmice prve faze, posle čega tri najbolje iz svake od osam grupa idu u četiri novoformirane skupine druge runde (s po šest članova), dok „fenjeraši“ učestvuju u jednoj od dve grupe (4) tzv. Predsedničkog kupa. Najgoru osmorku nakon toga čekaju ključni dueli za plasman od 25. do 32. mesta, a isfiltriranih 24 borba za Top 8. Po dva najuspešnija tima odmeriće snage u pokušaju da dođu do polufinala, a ostali za plasman od 5. do 8. mesta. Finale i susret za bronzanu medalju igraju se 29. januara u Sokholmu.

 

OSVAJAČI MEDALJA NA SP

Fransuska 11 (6 zlatnih)

Švedska 16 (4)

Rumunija 6 (4)

Rusija 6 (3)

Nemačka 6 (3)

Danska 6 (2)

Španija 4 (2)

Hrvatska 5 (1)

Čehoslovačka 5 (1)

Srbija 6 (1)…

* na spisku su i neke nestale države i(li) njihovi pravni naslednici

 

GRADOVI DOMAĆINI TURNIRA

* Švedska

Geteborg

Stokholm

Malme

Kristijanstad

Jenćeping

* Poljska

Krakov

Plok

Katovice

Gdanjsk