I rumunska iredenta bi da čapne parče Ukrajine: Otkud transparent „Besarabija je Rumunija“ uz „Kosovo je Srbija“ na meču u Bukureštu?

Na taj soj ultrasa, koji se u političkom kontekstu karakteriše kao desničarski, s izraženim nabojom rodoljublja, a u navijačkom smislu kao grupa sklona izgredima i po cenu oštrih sukoba ako joj se stane na žulj, palo je svetlo pažnje i među tridesetak hiljada gledalaca na Nacionalnom stadionu.

„Ujedinjeni“ su na delu tribina koje su zaposeli istakli transparente „Kosovo je Srbija“ i „Besarabija je Rumunija“, a to su im bili i pokliči. Gosti iz samoproglašene države, koju nisu priznale Ujedinjene nacije, ali jeste Evropska fudbalska unija (UEFA), povukli su se s igrališta u 18. minutu iz protesta.

🇷🇴Romania vs Kosovo* has been suspended after the visiting team refused to play due to a ‘Kosovo is Serbia’ banner in the stands. pic.twitter.com/x4xyySJF5x

— Sam Street (@samstreetwrites) September 12, 2023

Meč je bio u prekidu 50 minuta. Neposredno uoči nastavka zvanični spiker se obratio rečima: „Molimo vas da više ne skandirate ime naših komšija. Ovo je poslednje upozorenje. U suprotnom, utakmica će biti trajno prekinuta“.

Rumunska reprezentacija, nesporno bolja od kosovske, pobedila je s 2:0. Otpor protivnika, koji je opstajao i uprkos igraču manje na terenu (u 42. minutu zbog drugog žutog kartona isključen napadač Vedat Murići, najbolji gostujući fudbaler, saigrač s našim golmanom Predragom Rajkovićem u Majorci), slomljen je, istina, tek golovima u 83. minutu i u trećem minutu nadoknade vremena. Domaćin je nastavio s atacima do pobede, neuzdrman odbranjenim penalom u 61. minutu.

Kad se pre tri meseca igralo u Prištini (0:0), „Ujedinjeni“ su došli u desetini. Samosvojni Rumuni, doživljavajući domaću publiku kao neprijateljsko okruženje, a ona njih kao čir na svom stadionu, gurnuli su joj prst u oko povicima „Kosovo je Srbija“. Na njih je nasrnula policija, koja ih je izbacila s tribina desetak minuta pre kraja meča.

Kolektivni nazor „Ujedinjenih“ podudaran je, dakle, s gledištem spoljne politike njihove države po pitanju srpsko-albanskog konflikta i nezavisnosti Kosova, koju Rumunija ne uvažava evo već 15 godina.

O nacionalnom pitanju, pretenzije su im iredentističke. U tom pogledu neretko iskoriste utakmice kao podijum s kojeg potkače Mađare, a Besarabiju rabe sloganom skovanim u patriotskom zanosu anonimnih mladih Rumuna u Bukureštu 2006.

Besarabija je područje koje danas pripada Moldaviji i Ukrajini, što je tekovina njene teritorijalne podele između dve republike Sovjetskog Saveza. Desne političke snage u Rumuniji smatraju da njihova zemlja polaže istorijsko pravo na tu geografsku oblast. Najostrašćeniji među njima imaju pred očima kartu Velike Rumunije iz 1930, koja obuhvata sve regione izvan međunarodno priznatih državnih granica u kojima živi etničko rumunsko stanovništvo.

Besarabija je Bukureštanskim mirovnim ugovorom iz 1812, kojim je završen rusko-turski rat, pripala carskoj Rusiji, a na štetu rumunske kneževine Moldavije. Posle pet godina proglasila je nezavisnost i pripojila se Kraljevini Rumuniji. SSSR ju je privremeno okupirao 1940, ali ju je Rumunija godinu docnije vratila pod svoju upravu sve do 1944.

U srpskoj epskoj poeziji se pominje kao Bogdanija ili Besarabina zemlja. Srbi počinju da je naseljavaju još u prvoj polovini XV veka, neposredno uoči pada despotovine i Smedereva pod tursku vlast 1459.

Ne čudi što je Karađorđe s viđenijim glavešinama upravo tamo našao utočište posle sloma Prvog srpskog ustanka i prebega u Austrougarsku 1813. Tamo su mu rođeni sinovi Aleksa i Aleksandar.

Odatle voždu vri krv da se vrati u otadžbinu kako bi zanavek proterao Turke. Pošto mu Rusija, ne želeći da se ponovo konfrontira s Otomanskom carevinom, ne daje podršku, Crni Đorđe se povezuje s Heterijom, grčkim izbegličkim udruženjem koje se zalaže za ustanak protiv Porte u svojoj domovini.

Misleći da u oslobodilačkim težnjama ima ruku Miloša Obrenovića, tajno se 1817. prebacuje u Srbiju da doživi tragičnu sudbinu pogubljenja po volji Miloša Velikog.