Titulu afričkog fudbalskog prvaka poneće jedna od dve najtrofejnije selekcije „crnog kontinenta“ – njen branilac i šestostruki osvajač Egipat ili vlasnik četiri ista pehara – Gana, sa srpskim stručnjakom Milovanom Rajevcem na selektorskoj klupi, koji će se u nedelju boriti (i) za prvi pobednički pehar u trenerskoj karijeri.
– Egipat je favorit, ali samo na papiru. Dve vezane titule našeg protivnika, njegov maksimalan učinak, dobre igre i sjajna gol-razlika na ovom turniru ne moraju ništa da znače u finalu, jer to su posebni dueli i najčešće ih detalji prelome. Dobar broj mojih igrača potiče iz reprezentacije koja je prošle godine donela prvi šampionski trofej afričkom fudbalu u kategoriji do 20 godina, znaju kako se igraju ovakva takmičenja, mladi su, poletni, veoma kvalitetni i motivisani da odu korak dalje od napravljenog uspeha. Mada je i samo finale pravi podvig, imajući u vidu sve okolnosti koje su nas pratile na putu do njega – u razgovoru za Danas ponosno konstatuje i najavljuje Rajevac, čija je Gana poslednji Afričku kup nacija osvojila davne 1982. godine.
Mislite na otkaze glavnih zvezda tima – Esijena, Muntarija…?
– Da, pre svega sam mislio na činjenicu da su nam otkazali gotovo svi najvažniji reprezentativci. Neki zbog povreda, drugi zbog klubova koji nisu imali obavezu i hteli da ih puste. Onda i na onu tragediju koja se desila reprezentaciji Togoa, iz naše grupe, pa neizvesnost oko odigravanja tog susreta, ogroman rezultatski pritisak u utakmici sa Burkinom Fasom, posle startnog poraza od Obale Slonovače, polufinalni derbi s Nigerijom, koja je za Gance isto što i Partizan predstavlja Zvezdi ili obrnuto. Svašta smo prošli i izdržali.
Klinci su, međutim, sjajno odradili posao. Ima li među njima potencijalnih asova evropskog klupskog fudbala?
– Trojicu, četvoricu njih već dve godine držim uz A reprezentaciju, a sada su i drugi dobili priliku da se pokažu i dokažu na tzv. velikoj sceni. S njima sam već imao jedno finale, prošle godine na afričkom prvenstvu, različitog od ovog zbog „samo“ u zabrani pozivanja fudbalera izvan domaćih klubova. Ja „tipujem“ na novog Bazelovog desnog beka Inkona, pojačanje Udinezea – vezistu Badua, Peleovog sina Ajeva, koji već igra u Francuskoj, i Adija, špica i najboljeg igrača SP – U20, odnedavno fudbalera Milana.
Egipćani će svoje fudbalere „okovati“ zlatom za novu titulu. Koliko Gana plaća trofej?
– Neukusno mi je pričati o premijama, reći ću samo da nemamo pravo da se žalimo, već smo dobro zaradili plasmanom u finale. Sportski uspeh je, ipak, najveći pokretač. Moj pomoćnik je 1982. sa saigračima i trenerima dobio po jedno odelo za titulu, dok je svaki Libijac za isti uspeh mogao zaraditi kuću, audi i ondašnjih 50.000 maraka – kaže nekadašnji trener Crvene Zvezde, Vojvodine i Borca.
Strah od sudbine Gojka Zeca
– Nikome nije bilo svejedno prvih dana turnira, posle opšteg komešanja, pa i panike, koje je izazvao napad terorista na ekspediciju Togoa. Meni naročito. Stalno mi je na pameti bio moj trener iz Zvezde – Gojko Zec, kojeg su ovde ubili devedesetih godina. Ljudi iz Saveza Gane umirili su nas obećanjem da nam neće faliti dlaka s glave. Tako je i bilo – priseća se Rajevac.
„Špijunaža“ uobičajena stvar
– „Špijunaža“ je danas uobičajeni metod prikupljanja podataka o protivnicima u sportu. Znam da je na AKN boravio Antićev pomoćnik Rešad Kunovac, u poseti mi je bio i prijatelj Bora Milutinović, a video sam i skaute nemačke selekcije. I ja ću na proleće putovati Evropom i „snimati“ naše rivale na Mondijalu u Južnoj Africi – priznaje strateg jednog od rivala „orlova“ u prvoj fazi SP.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
