Sa olimpijskom vizom na Hrvate, vaterpolisti Srbije ciljaju borbu za medalje

Primarni cilj je ostvaren. Vaterpolisti Srbije sigurni su učesnici Olimpijskih igara u Parizu, nakon što su u grupnoj fazi Svetskog prvenstva u Dohi zauzeli prvo mesto.

U konkurenciji Japana, Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država ostvarili su sve pobede, pokazavši time da prethodno izdanje na Evropskom prvenstvu u Zagrebu i Duborvniku nije bilo baš realna refleksija njihovih kvaliteta.

Ono najvažnije na planetarnoj smotri tek sledi. Izabranici selektora Uroša Stevanovića pokušaće da protiv Hrvatske dođu do borbe za medalje.

Time bi ponovili rezultat sa prethodnog Svetskog prvenstva odigranog pre svega šest meseci kada su „Delfini“ pobedom nad Italijom izborili plasman u polufinale (ostali bez medalje).

Hrvatima još uvek u mislima izgubljeno finale u Zagrebu

Nisu u reprezentaciji Hrvatske zamišljali da će bez obezbeđene olimpijske vize doputovati u Dohu. Imali su praktično zicer na Evropskom prvenstvu, čiji su organizator bili pre nekih dvadesetak dana.

Poraz od Španije u finalu (11:10) doživljen nakon fantastičnog gola Alvara Granadosa šraubom na nekih 48 sekundi pre kraja utakmice čini se da jo uvek boli pulene Ivice Tucka.

Naše komišije doputovale su u Dohu u gotovo identičnom sastavu. Jedino je otpao Luka Bukić. Strelac tri gola u finalu sa Španijom morao je u međuvremenu da operiše preponsku kilu zbog čega je i izostao sa planetarnog šampionata.

Hrvastak ima odličnu reprezentaciju, popunjenu adekvatnim rešenjima na svim pozicijama.

Odbrana Srbije imaće složene defanzivne zadatke, s obzirom na to da će naspram sebe imati odlične sidraše Josipa Vrlića i Luku Lončara.

Moraće naši vaterpolisti da se pripreme na česta isključenja i odbranu sa igračem manje koja u Dohi mnogo bolje funkcioniše u poređenju sa nedavnim nastupom na Evropskom prvenstvu.

Ohrabrujuća izdanja protiv Crne Gore i SAD biće na najtežem mogućem testu izdržljivosti u Dohu.

Zbog manjka levorukih rešenja, Hrvati su naturalizovali Rusa Konstantina Harkova dok po suprotnoj strani deluje uvek inspirisani Jerko Marinić Kragić.

Kao bekovi deluju odlični Marko Žuvela i Rino Burić dok je Loren Fatović faktički najkompletniji vaterpolista „Barakuda“.

Igrač splitskog Jadrana najbolji je kreator igre, neko ko lako prepoznaje manjkavosti u protivničkoj odbrani i od čije inspiracije u mnogome i zavisi igra Hrvatske.

Naravno, iskusni golman Marko Bijač oslonac je u igri Hrvatske, baš kao i prekaljeni Ante Vukičević.

Ivica Tucak je višegodišnji strateg „Barakuda“ koje, pak, igraju osetno slabije kada nisu organizatori nekog velikog takmiečnja.

Uostalom, na poslednjm Svetskom prvenstvu u Fukuoki vaterpolisti Hrvatske ispali su od Crne Gore u osmini finala, što je najlošiji njihov rezultat na planetarnim smotrama.

Do četvrtfinala jedinog zahtevnijeg rivala imali su u Španiji i u reprizi finala Evropskog prvenstva doživeli su još ubedljiviji poraz (10:6).

Zbog tog poraza morali su da igraju osminu finala, ali se protiv slabašne Kine nisu pošteno ni zagrejali (22:4).

Test generacije za „Delfine“

Zbog loše igre i rezultata na Evropskom prvenstvu, selektor Uroš Stevanović izvršio je određene kadrovske promene pred put u Dohu.

Marko Radulović i Vuk Milojević ustupili su mesta Đorđu Vučiniću i Luki Gladoviću.

Tokom grupne faze, „Delfini“ su pokazali, uprkos pritisku i imperativu obezbeđivanja mesta na Olimpijskim igrama,  bolju i kohezivniju igru, pre svega u odbrani.

Nikola Jakšić i saigrači demonstrirali su u mečevima sa Crnom Gorom i Amerikom daleko kvalitetnije defanzivne sekvence, pogotovo sa igračem manje.

Neretko su pravovremeno bivali na loptu, sijaset puta su izblokirali šuteve i to sa igračem manje, što je značilo da su ruke u odbrani bile adekvanto postavljene.

Sličan defanzivan pristup biće neophodan i protiv Hrvatske, koja je izuzetno kvalitetna na svim pozicijama i sa Vrlićem i Lončarom ima dubinu na sidru.

U Dohi su evidentirana i određena taktička pomeranja selektora Stevanovića.

Sava Ranđelović se u napadu periodično pomera na sidraša, tačnije pravi rokade sa centrom, što je zbunjivalo odbranu Amerike, pre svega.

Znatno više protagonizma viđeno je od strane Dušana Mandića, dok je rola Đorđa Vučinića bila veoma važna na oba kraja bazena.

„Delfini“ nikako ne smeju Hrvatima da dozvole ono što su Amerikanci radili u poslednjem meču grupne faze.

Kažnjavali su svaki vid naše nediscipline u napadu, prelazeći momentalno u kontranapad.

Hrvati nemaju u sastavu tako vrsne plivače kao Amerikanci, ali su svakako dovoljno iskusni i kadri da nas na sličan način kazne.

Dodatna opomena trebalo bi da predstavlja i činjenica da je do isključenja Bena Haloka, zbog nesportskog udaranja Nikole Jakišića pod vodom, Srbija bila u rezultatskom zaostatku koji je bio prouzrokovan lošom odbranom u igri šest na šest.

Od uvodnih osam, Amerika je čak šest golova postigla kada nije imala igrača više. Hrvatska takođe ima dobre šutere i biće u stanju da kazni svako opuštanje ili dekoncentraciju u odbrani.

Na zvaničnim takmičenjima, Srbija nije pobedila Hrvatsku još od Svetske lige 2019. godine.