Sandra Kolaković, Foto: sajt ŽRK Medicinar Šabac„Odluka nije ishitrena, nije plod ljutnje ili besa. Donela sam je pre polaska u Kraljevo, a saopštila predsedniku Radukiću, saradnicima i igračicama u svlačionici, neposredno nakon završetka finalne utakmice Kupa Srbije. Sigurna sam da će mi nedostajati rad sa mladim igračicama“, kaže nekadašnja rukometašicankoja je u prethodne četiri sezone bila trener „Medicinara.
U saopštenju za javnost Kolaković ističe da postoje prelomne tačke kada treba donositi određene odluke na osnovu predviđanja, okolnosti i osećaja.
„Kod mene se upravo to desilo. Iz istog razloga iz kojeg sam se vratila u moj Medicinar, iz najiskrenije ljubavi, sada iz njega i odlazim. Nastupile su okolnosti u kojima ne mogu biti produktivna kao do sada i ne osećam da u takvim uslovima klubu mogu da dam doprinos kakav bih želela i koji sam do skora davala. Moja odluka je plod nagomilavanja situacija koje su stvorile ovaj moj osećaj“, kaže ona.
Podseća da se u Šabac i u svoj matični klub „Medicinar“, vratila pre četiri godine iz ljubavi prema rukometu, gradu i klubu, sa namerom da organizaciono i kvalitativno pomognee napredak „Medicinara.“
„Uz veliki entuzijatam, zajedno sa predsednikom Radukićem, uz velike napore, prepreke i odricanja, reorganizovali smo mlađe kategorije, podigli nivo uslova za rad i zivot u klubu. Strategija nam je bila da što više naših mladih igračica, kao i talentovanih igračica iz Srbije, zauzme mesto u seniorskom timu. Mnoge od njih su vrlo brzo izborile mesta i u reprezentativnim selekcijama mlađih kategorija, tako da danas možemo biti ponosni na nastupe Aleksandre Krstić, Une Obrenović, Tamare Kojić, Tamare Glišić, Aleksandre Vasić, Tamare Mandić, Nine Kažić, Lane Mijailović – RK “ Vojvodina“, u kadetskim i juniorskim selekcijama Srbije. Odnedavno imamo i seniorskog kandidata Anu Tomković „, kaže Kolaković.
Ističe da su za uspehe zaslužni svi treneri mlađih kategorija i prvoga tima, uz kapitena Anu Radović.
„Ana se vratila rukometu, na naše insistiranje, da bi dala primer kvalitetom, posvećenošću i borbenošću. Postepeno smo želeli da gradimo tim i klub i da jednog dana zaigramo finale ili osvojimo trofej u Srbiji. Ove sezone smo uspeli u tome. Na putu do finala i u samom finalu, uprkos porazu, protiv Jagodine, prezentovali smo sav talenat i kvalitet naših igračica kao i kluba za koji smo se toliko zdušno borili sve ove godine. Rukomet je moja ljubav, ne nikako posao i naravno da će i dalje ovaj divan sport biti prisutan u mom životu. Zahvaljujem se svima u klubu, igračicama, kolegama, našim navijačima, novinarima, kao i svima sa kojim sam sarađivala u protekle divne četiri godine. Igracicama i „Medicinaru“ želim sve najbolje u daljem sportskom i životnom razvoju i uvek će biti na posebnom mestu u mom srcu“, zavšava Kolaković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
