Slaviša Stojanović: Sad sam mlađi nego kad sam otišao

Stariji igrači su davali novac mlađim fudbalerima da plate stan i hranu, navijači nisu imali strpljenje i te sezone 2013/14 dogodio se „slučaj šamponi“ kada su razlupani automobili na službenom parkingu, a uprava nije imala rešenje za nagomilane dugove koji su na kraju kulminirali izbacivanjem kluba iz evropskih takmičenja.

Sve ove na prvi pogled nepremostive prepreke slovenački stručnjak je uspeo sa ekipom da prebrodi i Zvezdi donese titulu posle šest godina čekanja, odnosno prekine do tada najveću dominaciju Partizana u istoriji domaćeg fudbala. Slaviša Stojanović je sada selektor Letonije.

* Kako sa ove vremenske distance gledate na jednu sezonu provedenu u Crvenoj zvezdi?

– Sigurno jedna od najinteresantnijih sezona, kako za mene, tako i za navijače Crvene zvezde. Jedna velika turbulentna sezona gde je bilo svega i svačega. Od na početku velikog nepoverenja, do na kraju i poverenja i uvažavanja između svih nas, a koje traje još i danas. Drago mi je što i danas mogu da odem na stadion i sretnem se sa ljudima sa kojima sam radio, a vidim da postoji i doza poštovanja i respekta i od strane navijača. Mnogi kažu da je bila jedna od najdražih titula.

* Kako ste uspeli da motivišete igrače u sezoni u kojoj je klub bio na ivici raspada, a igrači bez para za osnovne životne potrebe?

– Ne samo to. Bilo je i onog slučaja razbijanja automobila, ubacivanja šampona… Bilo je cele te godine puno nekakvih stvari koje sada zvuče neverovatno, jer je sada situacija u klubu normalna. Jedino što nas je držalo je to bezgranično poverenje između nas, igrača i stručnog štaba. Imao sam sreću da sam vodio garnituru strahovito karakternih igrača kojima ništa drugo nije bilo interes, niti su o bilo čemu drugom razmišljali osim o tituli. Nisu mislili ni na pare, ni na buduće transfere, već zaista samo na titulu.

* Zašto posle jedne od najteže osvojenih titula Crvene zvezde nije došlo do produžetka saradnje sa klubom?

– Bilo je puno otvorenih pitanja, puno turbulentnih stvari se nastavilo i posle osvajanja titule. Puno je igrača otišlo ili želelo da ode, znalo se da Evropu nećemo moći da igramo. Emotivno smo zbog svega toga bili potpuno prazni i nažalost došlo je do rastanka.

* Da li vam je žao što niste u neko srećnije vreme bili na klupi Crvene zvezde?

– Sada na to gledam sa više aspekata. Da nije bilo takvo stanje, možda nikada ne bih ni došao u klub. Ali, kada sam već prihvatio i uspeo da napravim rezultat u takvom stanju, posle toliko godina dominacije Partizana, onda mi svakako nije žao. Samo me je srce tada vodilo i ništa drugo. Bila je to i hrabrost i ludost, mada za Zvezdu moraš imati i jedno i drugo. Sada, sa ovim iskustvom, debelo bih razmislio šta da radim da dobijem poziv nekog kluba koji je u istoj takvoj situaciji. Odluka da dođem u Zvezdu je bila kao magnet. U četvrtak sam dobio poziv, a u petak sam već bio na „Marakani“ u Beogradu. Seo sam u kola bez razmišljanja. Nisam ni razmišljao šta sa sobom to sve povlači. U glavi mi je bilo da imam šansu da radim u tako velikom klubu, ali nisam znao tada da ima toliko problema. Ali, žao mi je što nisam došao u srećnije vreme i radio više sezona. Možda bih lakše napravio rezultat.

* Da li ste ikada u karijeri osetili ponovo takav stres kao vođenje Zvezde te sezone?

– Moj fizički izgled se u samo tih godinu dana drastično promenio, pogotovo boja kose, pošto sam osedeo, a postala je i ređa. Sad zato nosim samo kratke frizure (smeh). Navijači u šali kažu da sam došao kao mladić, a za godinu dana otišao kao starac. Ima i toga, stres je učinio svoje. Zvezda je veliki klub i navijači su bez pardona, očekuju samo rezultate, i to sa pravom. Evo, danas sam malo mlađi nego kad sam otišao iz Zvezde (smeh). Osvajale su se titule i pre i posle mene, ali ova je vredela svega toga što smo ja, igrači i uprava prošli.

* Kako gledate na imenovanje Dejana Stankovića za novog trenera posle odlaska Vladana Milojevića?

– Deki sigurno ima veliku želju da vodi Zvezdu i verovatno ga gura trenerski poriv. On je veliko fudbalsko ime. Jeste u ovom trenutku neiskusan, ali ja mu od srca želim svu sreću i verujem da mu to neće biti prepreka. Nadam se da će imati razumevanje na svim nivoima dok ne uđe u štos. Deki je prvi koji je došao kod mene u kancelariju da mi čestita i poželi sreću kad sam postao trener, pa evo ja koristim ovu priliku da ovako javno budem makar među prvima koji će njemu čestitati i poželeti sve najbolje. U ovom poslu formula za uspeh ne postoji. Ali, zato sigurno postoji formula za neuspeh, a to je da probaš da ugodiš svima.

Taksista Miško postoji, doveo me je Kokeza

* U Srbiji još uvek kruži legenda da vas je izvesni taksista Miško preporučio i doveo u Zvezdu. Šta je prava istina?

– Miško taksista postoji i jeste moj prijatelj. Družili smo se i pre nego što sam došao u Zvezdu, a nije tajna da je uvek pričao i imao veliku želju da dođem da vodim crveno-bele. Ali, prava priča ide ovako. Ja sam u četvrtak bio u LJubljani, dobio sam poziv od Voje Dragovića (fudbalski menadžer – prim. aut.) koji je sedeo u kancelariji sa Slavišom Kokezom. On je tada bio potpredsednik Crvene zvezde i valjda je dobio zadatak upravnog odbora da pregovara. Ja sam odmah seo u auto i u petak sam bio u Beogradu. Sreo sam se sa Kokezom i Dragovićem i dogovorio sve za pet minuta.

Srbija ima kvalitet,fali joj harmonija

* Ima li reprezentacija Srbije šanse da se plasira na EURO kroz baraž?

– Srbija definitivno ima kvalitet za EURO, ali joj fale rezultati usled verovatno nedostatka harmonije u timu. Kao da nedostaje to međusobno razumevanje na svim nivoima. Sastajao sam se dva puta sa Norveškom, imaju poseban stil fudbala. Tehnički i igrački smo pojedinačno gledano jači. Jedino je hendikep što se jedini meč igra tamo. Treba imati u vidu i da je Izrael u kvalifikacijama pokazao veoma dobre igre. Imaju Zahavija koji sjajno igra kod Piksija i koji je strašno opasan igrač. Neće ni taj meč biti ništa lakši ako se prođe Norveška.