„Šali“ se sa teškim povredama, Novaka „preporodila“ u Melburnu: Ko je „čudotvorna“ Marijana Kovačević?

Faktički od sletanja na australijski kontinent, početkom januara, pa sve do četvrtfinala prvog grend slema u sezoni, Novak Đoković imao je konstantnih problema sa zadnjom ložom.

Nakon osvajanja 22. grend slema, o stanju povrede posvedočio je i Goran Ivanišević, Novakov trener, uveren da 90 odsto tenisera uopšte ne bi ni na stupilo na tako zahtevnom turniru a da su bili u sličnom zdravstvenom stanju.

Željni senzacionalizma, čak i tamo gde ga nema i u sferi u kojoj je uopšte neukusno komentarisati nečije zdravlje, a ne sumnjati u povredu, mediji su, utrkujući se, pisali o tome da je upitno kako Đoković može svakog drugog dana da nastupa na turniru a da ga mori stanje sa zadnjom ložom.

Za njih, nisu bila ni ubedljiva objašnjenja samog Đokovića, jednostavno, crv sumnje je sve vreme sazrevao.

Od momenta kada je uslikama na tribinama u Melburnu, Marijana Kovačević automatski je smeštena u medijski fokus, označena kao osoba pozvana od strane Novakovog tima da nemoguće učini mogućim.

Reč je o diplomiranoj farmaceutkinji koja se dokazala na polju izlečenja sportskih povreda. Njen portfolio je toliko bogat vrhunskim sportistima, ponajviše fudbalerima, da bi joj na tome pozavideli i doktori u najvećim svetskim klubovima.

Zbog „tajnosti“ u lečenju i „sumnjivim“ metodama, Marijani se neretko spočitava i da nije nikakva doktorka.

Kloneći se javnosti, negde je i sama doprinela da ostane intrigantna osoba i stručnjak koji se „šali“ sa teškim povredama, kod kojih su predviđene višemesečne, nekad i višegodišnje pauze.

Đoković je u Melburnu otkrio da je na molbu njegovog tima, Marijana Kovačević prešla „pola sveta“ kako bi mu pomogla.

„Ne mogu da iznosim detalje niti želim, ali sam zahvalan zato što je došla. Setili smo se doktorke Marijane. Ona je prošla pola sveta da bi došla ovde i njeno prisustvo i njen rad i terapije u poslednjih nekoliko dana su mi pomogli i definitivno osećam beneficije rada sa njom“, poručio je Novak posle trijumfa u polufinalu Australijan opena.

Podrugljivo, nemački i holandski mediji, ponajviše, nazivali su je „doktor konjska placenta“ aludirajući na priče da na taj način leči povrede sportista, što je ona kategorički demantovala.

Istina je da je svojim znanjem i originalnim metodama rada omogućavala vrhunskim sportistima da se daleko brže i lakše oporave, neretko i od teških povreda.

Spisak sportista, pre svih fudbalera, koji su dolazili kod nje u ordinaciju, u Beogradu, je dugačak kao „Kineski zid“.

Marko Pantelić, Saša Ilić, Dejan Stanković, Ivica Dragutinović, Vladimir Stojković, Mladen Krstajić, Zoran Bata Mirković, Branislav Ivanović, Savo Milošević, Darijo Srna, Luis Saha, Robin van Persi, Vinsent Kompani, Pablo Zabaleta, Nikola Manojlović, Ratko Varda, Milan Gurović, Frenk Lampard, Filipo Inzagi…

Marijana Kovačević je iz ugledne beogradske porodice: njena majka bila je profesorka fiziologije, a otac mašinski inžinjer i pronalazač u Vojnotehničkom oglednom centru.

Deset godina je sticala znanje u laboratorijama i farmaceutskim institucijama pre nego što je počela da se bavi lečenjem sportskih povreda.

Pronašla je dobitan način kombinacije više supstanci. Istraživala je kako se muskulatura može regenerisati u najkraćem periodu, bez korišćenja veštačkih medikamenata i agresivnih metoda.

Metod lečenja koji koristi jeste regeneracija povređene muskulature specijalnom ručnom masažom rolerom, uz upotrebu aktivnih supstanci u elektromagnetnom polju, koje se stvara prolaskom visokofrekventnih struja kroz oštećeno tkivo.

Proces se odvija neinvanzivno po pacijenta, bez ikakvih kontraindikacija i alergijskih reakcija. Posle terapije, rezultati na doping testu su negativni na prisustvo zabranjenih supstanci u krvi i urinu.

U retkim intervjuima, Marijana Kovačević je otkrila i koje se sve povrede mogu sanirati njenim metodama.

„Sve traume muskulatornog tkiva kod profesionalnog fudbalera, parcijalne rupture, rupture, distenzije, hematomi, stara i nova ožiljna tkiva u mišiću…“

Vrhunski sportisti se opredeljuju za njene tretmane zbog toga što neuporedivo skraćuju vreme oporavka od povrede. Ako se prihvati „slučaja“ period oporavka traje od jednog do sedam dana.

Ono što svima stavlja do znanja jeste da je u lečenju njena poslednja i da, ukoliko sportista to ne prihvati – misli da uz manji broj tretmana može da izađe na teren – takav vid saradnje momentalno prekida.

Neprijatnosti je imala, ponajviše u Srbiji. I sama je otkrila da se iznenadila kada je 2010. Fudbalski savez Srbije javno demantovao da je sa njom imao saradnju, iako su je direktno zvali da im pomogne.

Uprkos tome, opredelila se da ordinaciju otvori u Beogradu, iako je mogla bilo gde u svetu. Odbijala je brojne ponude u vezi sa tim da postane deo lekarkog tima najvećih klubova na svetu.

Želela je i još uvek na tome radi, da svetski poznate sportiste dovodi u Beograd, kako bi upoznali našu kulturu, običaje, kao i stil života.

Marko Pantelić, reprezentativac Srbije, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, Herte, Ajaksa… bio joj je prvi pacijent, kao i Miško Bogdanović.

Dobijala je pozive iz najbogatijih klubova na svetu kako bi svoje metode lečenja primenjivala na fudbalerima Galatasaraja, Fenerbahčea, Real Madrida, Juventusa, Al Aina, Apoela, Antalija sporta, Lacija, Intera, Liverpula, Čelsija, Mančester sitija…

Dugo je u srećnom braku; ima troje dece: Stefana , Luku i Miju koja je deo njenog lekarskog tima.

Obožava životinje, ponajviše pse i mačke. U slobodno vreme se bavi slikarstvom, a najviše voli da slika mozaike.