Sami pali, sami se ubili

… zbog čega sezona bez kvalifikacija za Ligu šampiona nije smak sveta ni za jedan od klubova sa beogradskog Topčiderskog brda, ali jeste razlog za samoanalizu i reakciju. Ovog puta crno-belih, jer je branilac najvrednijeg trofeja u domaćem fudbalu sam ili najviše kriv što je ostao bez nove prilike da se bori za bogatu premiju UEFA i digne evropsku cenu svojim igračima, a izgubljeni 157. večiti derbi samo je potvrdio da je tamo gde mu je mesto u ovom trenutku – iza leđa komšija. Posle subotnjih 1:2 i Zvezdinog bega na plus devet bodova jedino još fudbalske anfalbete mogu da veruju da je moguće reprizirati preokret na vrhu tabele iz foto-finiša prošlogodišnjeg prvenstva.

– Šampionat je odlučen, nismo zaslužili pobedu u derbiju – pogodio je pravo u metu iskusni vezista ražalovanog prvaka Zoran Tošić, posle jedne od najlošijih partija svog tima u sezoni, koja će biti upamćena po dugo čekanom proleću u Evropi i čak 11 mečeva bez pobede u Superligi (za sada).

Ne igra ni Zvezda svemirski fudbal, šta više ključni okršaj dočekala je u slabijoj formi a u njemu napravila taman toliko šansi koliko joj je bilo potrebno da odbije zadnji Partizanov napad na tron, ali je definitivno organizovanija, disciplinovanija, složnija, hrabrija, bolje složena i borbenija ekipa od crno-belih. Pa i kvalitetnija na pojedinim pozicijama, u sve tri linije tima. I(li) odlučnija i čvršća na mestu trenera. Da je defanziva Partizana prvi put nokautirana „jeftinim“ golovima, da mu nikada pre nije nedostajalo ideja, sinhronizacije, petlje, volje i probojnosti u ofanzivi priča o derbijevskom šamaru mogla bi da se podvede pod „loš dan“ argumentaciju, ali problem je mnogo veći, jer smo ga se nagledali tokom sezone. Previše je bilo utakmica u kojima crno-beli nisu bili dobri ili dovoljno uverljivi ili su se na jedvite jade izvlačili iz nevolja… za nekoga ko pretenduje na duplu krunu. Vozila je i Zvezda na više „koloseka“, povremeno na mišiće ili gurku preskakala prepreke u SLS, imala problema povredama i odlascima ključnih startera, ali Partizan je taj koji je bio ranjiviji i nesnalažljiviji, odnosno češće sam sebe saplitao.

Stručni štab (ako ostane u ovom sastavu), (učaurena) uprava i igrački kadar, s previše prosečnih a nabeđenih fudbalera, trebalo bi da se pogledaju u ogledalo, postave neka bolna pitanja i daju surovo iskrene odgovore. Kako bi od sledećeg leta s više prave „municije“ ušla i u bitku za titulu. A do kraja ove sezone zadržali primat u nacionalnom Kupu.