Samopouzdanje crno-belih do plafona

Samo je, barem je takav utisak, bio potreban trijumf forme u trećem duelu sa Podgoričanima, pa da se fitilj optimizma Zagorca i saigrača zapali do visina sa kojih im pogled doseže do krune, ne obazirući se na ime rivala u serijalu za regionalni šampionski prsten.

Partizan je iskoristio sve prednosti koje omogućuje domaćinstvo u majstorici, pred dupke punom dvoranom. Budućnost nije mogla da isprati crno-bele, tačnije njihovu igru u visokom intenzitetu.

Jednostavno, bez teže povređenog Vilija Rida, ranije „odbeglog“ Džejkoba Vajlija i sa neupotrebljenim Donatasom Tarolisom, centarska linija Podgoričana svela se na prosečne Zorana Nikolića, Barovića, te 35-godišnjeg Jagodić Kuridžu, koji je u niskoj petorci neretko prelazio na pet.

Crno-beli su, pak, odlično šutirali sa distance, na 50 odsto uspešnosti sa 14 ubačenih hitaca sa distance, ni znanto kvalitetnije odbrane u odnosu na Budućnost, ne bi mogle da završe meč sa manje od 90 primljenih poena. Nakon što je „nestao“ u Podgorici (završio bez poena), Kevin Panter odigrao je šuterski odličan meč u majstorici, podsetivši javnost da je najkompletniji košgeter u crno-belom dresu.

Ne samo što je ubacio 30 poena, već je većinu od pet trojki pogodio šutevima preko ruke čuvara iz veoma teških pozicija. Partizan je, mahom, imao dobar protok lopte, što je omogućavalo bekovima da lakše probijaju odbranu Budućnosti na perimetru i potom lako čitaju na kojim je mestima defanziva gostiju najporoznija.

– Mislim da je ovo prvi put ove sezone da sam ušao u meč znajući da idem da postignem poene. Ništa drugo me nije zanimalo, mentalno sam se spremio da budem agresivan da pogodim šuteve i tako odredim tok meča – samouvereno je delovao Panter posle meča u kojem je 30 poena ubacio za isto toliko minuta provedenih na terenu.

Amerikanac je u majstorici postavio i lični rekord u dresu Partizana ove sezone. Sjajnog polaska u dribling, izuzetne brzine u vođenju lopte, dugačkog koraka, Panter je permanentno pravio razliku. Nije previše oscilirao, a iskreirane mis-meč situacije lako je rešavao. Defanzivno, strana pomoći crno-belih dobro je funkcionisala, posebno skupljanje sa pozicije četiri, o čemu svedoči i podatak da su gosti iz reketa ubacili svega 16 poena, naspram Partizanovih 40.

Poroznost je, pak, na mahove bila evidenta u odbrani od „pika“ prevashodno prilikom kratkih otvaranja Nikolića ili Jagodić Kuridže i njihovih pasova ka saigračima po čeonoj liniji. U poslednjih mesec dana, procenti šuta Podgoričana naglo su opali, u meri da od 19. aprila ni na jednom meču van „Morače“ nisu ubacili 80 poena.

Partizan je bio i mnogo dominantniji u skoku (34/20), podatak da su se svi iz sastava upisali u strelce pokazuje i koliko je Partizan imao prostora da sve vreme održava visoki ritam na utakmici.

– Previše puta ove sezone mi se dešavalo da budem pasivan u napadu. Ne želim da se to dešava. Kada se mentalno spremim da budem agresivan, niko ne može da me zaustavi. Zapravo… niko generalno ne može da me zaustavi, toliko sam samouveren u svoje sposobnosti na parketu, ali sada znam da je potreban i taj mentalni aspekt pripreme – ostavio je Panter utisak pomalo prepotentne osobe.

Partizan je, prvi put posle devet godina, došao u priliku da se bori za trofej u regionalnim okvirima, samim tim i direktan plasman u Evroligu naredne sezone. U serijalu na tri dobijene utakmice, nije nebitno ni to što će do petka i prvog meča imati dan više za odmor i rekuperaciju.

Zagorac: Hemija i kultura zajedništva

Odigrao je Rade Zagorac u majstorici polufinala jedan od boljih mečeva ove sezone. Ne samo što je ubacio 11 poena, već je bio veoma prisutan u tranzicionoj igri; inicirao je igru u kontranapadu, rešavao situacije ulazima do obruča, a imao je i par atraktivnih poteza.

„Grupa smo momaka koja je stvorila dobru atmosferu, imamo hemiju i kulturu da podržavamo jedni druge. Odigrali smo timski i to je donelo pobedu”, poručio je Zagorac, kapiten Partizana.