Foto: STARSPORTRevnosni svedoci evropske „torture“ vaterpolista Srbije znaju da „delfini“ već osam sezona ne daju nikome da ih pomeri sa trona Starog kontinenta, oni još preciznijeg sećanja u stanju su da premotaju u glavama finalne „filmove“ iz dva meča sa Crnom Gorom, duela sa Mađarskom i utakmice sa Španijom, ali teško da iko izvan statističarskih krugova pamti koliko ubedljivo su „potopili“ Ajndhoven 2012, Budimpeštu 2014, Beograd 2016. i Barselonu 2018. godine.
A ko zaviri u carstvo brojki ostaće zadivljen činjenicom da branilac titule na tek započetom EP u našem najbližem komšiluku ima samo dva poraza u čak 28 mečeva na putu do ta četiri vezana zlata.
Ovako je to izgledalo…
Do trofeja na tlu Holandije došlo se sa skorom od šest dobijenih i jednim izgubljenim mečom pre ključnih 32 minuta, kada su savladane nekadašnje reprezentativne kolege iz Crne Gore (9:8).
U zaključnom slavlju dve godine kasnije na ubedljivi način je savladan naš večiti rival Mađarska (12:7), čemu je prethodilo šest trijumfa i (po) jedan remi i poraz.
Šampionat na domaćem tlu odrađen je perfektno, pošto je ekipa Dejana Savića izašla kao bolja iz svake od sedam borbi, pa i one zadnje sa Crnogorcima (12:10), na kraju prave drame rešene petercima, u grotlu krcate beogradske Arene sa rekordnim brojem gledalaca na tribinama.
Takmičenje na tlu Španije, pretprošlog leta, donelo je reprizu tog učinka, jer su Filipović, Ćuk, Prlainović, Mandić, Mitrovići, Pijetlovići… i u tuđim vodama dokazali da im (još) nema premca u konkurenciji evropskih reprezentacija, s tom razlikom što je tada na svojoj koži to osetila domaća selekcija (12:10) – takođe slomljena zahvaljujući boljem izvođenju udaraca sa pet metara.
Da sve bude grandioznije i teže za ponoviti, „delfini“ su na ta četiri EP ukupno dali skoro 100 golova više od svih rivala zajedno (324:202), s visokim prosečnom realizacijom od 11,7 pogodaka po meču.
Uz obilje drugih zanimljivih ilustracija supermoći Srbije na Evropskim prvenstvima u poslednjoj deceniji…
Možda ovog puta Srbija ne bude toliko dominantna i(li) ne izjednači rekord Mađarske od pet titula u nizu (pre Drugog svetskog rata), možda nekim čudom ostane bez mesta na pobedničkom postolju, ali je pre jučerašnjeg starta muškog dela EP 2020. u Budimpešti ponovo bila prva u koloni projektovanih prvaka.
Jer i dalje: ima najravnomernije raspoređen kvalitet po pozicijama, najbolji balans iskustva i mladosti, najdužu šampionsku tradiciju, najtrofejnijeg selektora….
Ali i tako superjaka mora da bude maksimalna u eventualnim okršajima sa Hrvatskom, Španijom, Mađarskom, Crnom Gorom i Italijom, jer svaka od tih selekcija zna kako se postaje prvak i ima silan motiv da stane na „rep“ Srbiji, odnosno preko njenih leđa otpliva na Olimpijske igre, za nekoliko meseci u Tokiju.
Sinoćnji rival Rusija, Holandija i Rumunija ne mogu biti ništa drugo do zagrevanje za nokaut rundu i prave bitke za odbranu primata.
Holandija iznenadila Rumuniju
Takmičenje u našoj, B grupi otvoreno je iznenađujućom pobedom ekipe Holandije nad, na papiru, jačom Rumunijom. Izvojevanom kroz iglene uši, pri kraju zadnje četvrtine, pre čijeg starta su naši susedi imali solidna dva gola prednosti. „Lalama“ je bodove doneo Gus van Ijperen, tako što je dva i po minuta izlaska iz bazena iskoristio igrača više za svoj tim.
Poslednji kiks 2014. godine
Oba poraza na prošla četiri EP desila su se onda kada je to bilo bezbolno – u grupnim fazama turnirima 2012. i 2014. godine. Jednom je Srbiji bodove uzela Mađarska (6:8), a jednom Crna Gora (7:11).
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
