Šampioni iz nervačke zemlje

Nakon što je tokom prethodnih godine uspeo da dođe do zlata na Evropskom prvenstvu za rvače do 23 godine (2015), srebra na Evropskim igrama (2015), i bronze na šampionatu starog kontinenta (2016), Nemeš se popeo na pobedničko postolje u Parizu. Njegovo odličje znači da Srbija trenutno ima olimpijskog, evropskog i svetskog šampiona u rvanju, što je po rečima predsednika Rvačkog saveza Željka Trajkovića „istorija“.

– Imati olimpijskog pobednika, svetskog i evropskog prvaka, dovelo je Rvački savez Srbije na mesto najuspešnijeg sportskog saveza u zemlji. Ponoviću – ovo je istorija. Očekujem sasvim drugačiji tretman rvanja kako u državi tako i u gradu – rekao je Trajković juče za portal Zrenjaninski.com, podsećajući tako na prethodne uspehe Davora Štefaneka koji se iz Rija prošle godine vratio sa zlatom, odnosno Kristijana Firsa koji je na EP u Novom Sadu takođe bio pobednik.

Nemeš je u prvom kolu prvenstva u Parizu imao priliku da se revanšira Irancu Saidu Moradu, koji ga je prošle godine na Olimpijskim igrama pobedio u repasažu i tako  mu uskratio priliku da se bori za medalju. Moradu je inače 2016. uspeo da osvoji bronzu u Riju, pa Nemešova pobeda nad njim (2:1) dobija dodatni značaj. Nakon uvodnog trijumfa srpski rvač je u osmini finala sa 3:1 bio bolji od Kazahstanca Maksata Jerežepova, a u četvrtfinalu je pobedio Jermena Karapeta Čalhana sa 2:1.  Nemeš je u polufinalu ubedljivim rezultatom 7:0 savladao Belorusa Kazbeka Kiolu, dok je u finalu bio bolji od Rusa Aleksandra Čekirkina sa 4:1.

Put do zlata je bio najteži mogući, jer je podrazumevao pobedu nad četiri predstavnika sovjetske škole rvanja i nad predstavnikom Irana, koji ima preko milion registrovanih rvača i važi za rvačku supersilu. Poređenja radi, u Srbiji ima 50 klubova sa oko 2.500 rvača.

Na Svetskom prvenstvu u Parizu učestvovali su još i Nikolaj Dobrev u kategoriji 85 kg koji je na početku tesno poražen od Poljaka,  i Miša Kajaja u kategoriji 98 kg koji je izgubio u četvrtfinalu od ukrajinskog takmičara.