To nisu sportisti, to su vanzemaljci. Ovako za Danas objašnjava selektor kuglaške reprezentacije Srbije Vojko Pavlović treće uzastopno osvajanje Svetskog prvenstva.
Skromno i bez pompe kuglaši su se vratili iz Rokicanija u Češkoj gde su u finalu savladali Nemačku koja slovi za kuglašku velesilu. Većina medija je zlatne momke okitila šampionskim epitetima, ali se malo ko usudio da postavi pitanje kakve su uslove za osvajanje zlata u Rokicaniju imali i na kakvom je nivou kuglanje u Srbiji. Dovoljno je reći da Nemačka ima više kuglana (1700) nego Srbija licenciranih kuglaša (1600).
Beograd ima samo jednu profesionalnu kuglanu, u Sportskom centru Banjica, mada i njoj preti zatvaranje usled nebrige za takozvane male sportove opštinskih i gradskih vlasti. Južno od Beograda postoje samo tri kuglane, iako za njihovu izgradnju i opremanje treba neuporedivo manje para od na primer sredstava za nacionalni stadion.
– Nemcima ništa nije jasno. Oni se više nego mi pitaju kako smo u ovim uslovima uspeli da ponovo budemo šampioni sveta. Ako se pogledaju rezultati i medalje, mi nismo mali sport, spadamo među najtrofejnije u Srbiji. Na poslednjih pet svetskih prvenstava bili smo prvi čak četiri puta. Zbog toga iz ugla Nemačke, Austrije, Češke i drugih zemalja nismo mala zemlja u kuglaškom svetu. Oni verovatno misle da je to kod nas na višem nivou kada postižemo takve rezultate – objašnjava Pavlović.
Dok su kuglašice Hrvatske za osvajanje medalje od države dobile po 8.500 evra, srpski kuglaši za treće uzastopno zlato nisu dobili ni čestitku, a kamoli prijem kod ministra sporta Vanje Udovičića ili predsednika Aleksandra Vučića
– Sa reprezentacijom sam osvojio pet medalja i jedino smo 2009. godine bili pozvani na prijem kod Ivice Dačića, tadašnjeg ministra policije. Nikada nas niko drugi nije zvao. Ja već pet godina kuglam za slovački Železare Podbrezov i tako živim od kuglanja. Međutim, nisu svi u reprezentaciji profesionalci, ima nas samo nekoliko. Jedan radi u Poštanskoj štedionici pa trenira posle posla, jedan je u Zastavi oružje u Kragujevcu… Zbog toga je ovaj naš uspeh još veći – tvrdi kapiten Srbije Daniel Tepša.
Nije tajna da srpskim kuglašima smeta što su uprkos velikom uspehu nevidljivi za državu.
– Mi još nismo doživeli da nas predsednik Aleksandar Vučić pozove na prijem i čestita nam, kao što to radi sa vaterpolistima, odbojkašima… Vidim da je trend da mu se poklanjaju medalje, pa evo, dao bih mu i ja moju ako bi obećao da će pomoći da se uloži više novca u kuglanje. Međutim, nismo mi te sreće da nam kao fudbalerima unapred obeća premije – dodaje Tepša.
Selektor Vojko Pavlović naglašava da je za kuglanje i ovaj uspeh bila presudna 2004. godina, kada je država jedini put ozbiljno obratila pažnju na ovaj sport.
– Situacija u Srbiji nije na zavidnom nivou, a opstajemo zahvaljujući kuglaškom nasleđu i tradiciji koju poseduje Vojvodina. U sistemu takmičenja imamo 84 muška i ženska kluba. U Prvoj ligi učestvuje po 10 klubova. Ključan momenat je bio 2004. godine kada nam je država prvi put ozbiljno priskočila u pomoć. Napravili smo sistem koji može da donese uspeh, ali nam je nedostajala finansijska podrška da bismo to izgurali kako treba. Pre toga smo imali minimalna sredstva, ali smo te godine prešli u takozvanu drugu grupu sportova po finansijskoj podršci, odnosno odmah iza olimpijskih sportova. Zahvaljujući tome ove godine imamo budžet od 14 miliona dinara. To je realno malo novca, ali je ipak dovoljno da pokrijemo troškove odlazaka na velika takmičenja i da opstanemo kao sport. Kada bi ponovo ispali u treću kategoriju imali bi samo tri miliona dinara i onda verovatno ne bi mogli ni da odemo na Svetsko prvenstvo – ističe Pavlović.
Pošto kuglanje nije olimpijski sport kuglaši uprkos medaljama ne mogu da dobiju nacionalne penzije.
– Mislim da kao trofejni sport zaslužujemo više. Olimpijski sportovi imaju i nagrade i nacionalne penzije, a mi u neolimpijskim nemamo ništa. Kuglanje je u Evropi na visokom nivou, profesionalan sport i nemojte se zavaravati da je lako osvojiti bilo koju medalju, a kamoli zlato. Neka nam daju 10 odsto od onoga što daju olimpijcima i bićemo prezadovoljni. Za potpunu profesionalizaciju ovog sporta mora da postoji podrška države i sponzora. Bez toga nema nijednog profesionalnog sporta. Bez toga ćemo nastaviti da osvajamo medalje u tišini, pa dokle možemo. Iako imamo sjajnu generaciju mladih kuglaša, plaši me da nove generacije neće imati motiv da se bave ovim sportom jer zahteva puno vremena i rada, a nije isplativ na duže staze. Niko od ovih momaka koji su osvojili zlato nije ušao u kuglanje zbog para već zbog ljubavi. Međutim, ljubav ne plaća račune i žao mi je kada vidim talentovane kuglaše kako napuštaju sport jer ne mogu da ga uklope sa drugim poslom – zaključuje Pavlović.
Oni su prvaci sveta
Daniel Tepša (kapiten)
Vilmoš Zvarko
Igor Kovačić
Robert Ernješi
Radovan Vlajkov
Čongor Baranj
Miloš Simijonović
Milan Jovetić
Uroš Jagličić
Aleksandar Milinković
Vojko Pavlović (selektor)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
