„San Siro“ se neće rušiti, na žalost čelnika Milana i Intera

Ono što se posle dve godine zvanično zna jeste da neće biti srušen, na olakšanje mnogih, iako ne svih, stanovnika Milana, bilo da navijaju za Inter ili Milan ili ni za jedan od dva kluba, prenosi RTS.

„Đuzepe Meaca“ za navijače Intera, odnosno „San Siro“ za pristalice Milana, u srcu je kako navijača, tako i običnih građana. Nešto manje u srcu političara i opštine koji smatraju da je bilo potrebno osmisliti novi „San Siro“, a srušiti postojeći.

Nadzorna služba za umetnost, arheologiju i pejzaž opštine Milano objasnila je u zvaničnom dokumentu, koji je poslat samoj opštini ovog grada, zašto nije moguće srušiti stadion koji postoji još od 1925.godine. Na ovaj način želja oba kluba, kako Milana tako i Intera, da sruše postojeći stadion i izgrade novi, neće biti ispunjena, te im ne preostaje ništa drugo nego da potraže nova mesta (oba kluba već neko vreme odmeravaju terene u Rocanu i San Donatu) ili ostanu na starom stadionu što bi opština Milano želela, a što je pod velikim znakom pitanja.

Razlog zbog koga stadion ne može da se sruši i koji je Nadzorna služba navela u dokumentu vezan je za drugi prsten stadiona izgrađen 1950. godine i koji je učinio ovaj objekat „pravim stadionom“ koji ima jedinstvene karakteristike poput spiralnih rampi koje animiraju zidove kada se na njima nalazi veliki broj ljudi, te izgleda kao da se kreću, a takođe i iz razloga što će stadion 2025. napuniti 70. godina.

„Drugi prsten predstavlja konstruktivno rešenje napravljeno od 132 portala sa relativnim konzolnim rebrima koji čine okosnicu koja podržava tribine, stepenice, pristupne rampe, police i servisne staze. Od posebnog je interesa i dizajn portala koji imaju formu dve dijagnolano ispružene ruke (jedna van starog obodnog zida istog), nazvane u slengu gradilišta: slon i žirafa.“, napisala je Emanuela Karpani u dokumentu.

„Arhitektonska relevantnost drugog prstena leži u sposobnosti autora da prevedu tehnička ograničenja u ekspresivnost, a rampe koje ga okružuju, u naizmeničnim svetlim i tamnim bojama, poprimaju sugestivno simboličko značenje, dovodeći masu ljudi, koji su jedini i pravi protagonisti arhitekture stadiona, do samih zidova i pretvaraju ih u živa mesta dinamičnih staza. Sa izgradnjom drugog prstena, ‘San Siro’ postaje pravi stadion što nije bio od samog početka“, stoji dalje u tekstu dokumenta.

Plan opštine Milano je da zadrži dva milanska kluba Inter i Milan u zoni „San Sira“, ili bar jedan od dva kluba jer bi gubitak oba kluba bio poguban za grad. Gradonačelnik Milana Đuzepe Sala se ne slaže sa odlukom Nadzorne službe da ne se ne sruši stadion i smatra da će to imati vrlo negativne posledice, jer će biti jako teško ekonomski održavati strukturu u kojoj se neće igrati utakmice kao i da će ta odluka oterati dva važna kluba iz samog grada. Kako Milan, tako i Inter, već mesecima traže druge lokacije za svoje stadione, još pre odluke Nadzorne uprave da se ne sruši „San Siro“.

Iz tog razloga opština traži sva moguća rešenja ne bi li zadržala klubove u samom gradu. Jedna od mogućnosti je da im dozvole da izgrade novi stadion pored starog „San Sira“, mada to izgleda kao vrlo kompleksan potez, naročito za klub Milan koji je već jasno krenuo u pravcu novog stadiona u delu grada San Donato. Iz tog razloga se gradonačelnik Milana oslanja na Inter kome bi bilo dozvoljeno da obnovi postojeći „San Siro“ onoliko koliko dozvoli Nadzorna služba ili da izgrade novi stadion pored već postojećeg. Sve je još veliki znak pitanja.

U međuvremenu, po istraživanju britanskog sajta „Ticketgum“, stadion „Đuzepe Meaca“ je najbolji italijanski stadion, kao i peti stadion u Evropi. Kriterijumi koji su uzeti u obzir su: koliko gledalaca može da stane, kakve recenzije ima, koliko je golova postignuto i koliko je prisutan na socijalnim mrežama. „San Siro“ je osvojio na globalnom nivou 70,63 boda od 100.