Šarene biografije asova Senegala

Bio je to meč koji su obeležili i najbolji igrači Liverupla – Sadio Mane u dresu Senegala i Mohamed Salah kao lider i kapiten Egipta. Kamere su lepo zabeležile i momenat iz 7. minuta u kome je Salah posavetovao svog golmana na koji će način Sane izvesti penal, što se ispostavilo kao korisno, s obzirom na to da je Gabaski briljantnom intervencijom sačuvao nadu svojim saigračima. Na kraju, Senegal je bio uspešniji i koncentrisaniji prilikom penal serije, osvojivši u Kamerunu prvu titulu u Kupu afričkih nacija.

Sadio Mane, zapravo je samo prvi među brojnim senegalskim fudbalerima koji su i u evropskom okvirima istinski asovi poput Kalidua Kulibalija iz Napolija, Eduarda Mendija (Čelsi), Idrisa Gaja (PSŽ), Nampalis Mendija (Lester)… Životne biografije većine njih, poslužile su nakon istorijskog trofeja da mnogim budućim klincima i klincezama budu inspiracija ali i svedočanstvo neizvesnosti i ogromnog truda da uopšte dobiju šansu na Starom kontinentu.

Zbog osvajanja Kupa afričkih nacija u Senegalu ponedeljak je proglašen nacionalnim praznikom. Razloga za slavlje imali su i Francuzi, s obzirom na to da je od startnih jedanaest igrača čak sedam rođeno u Francuskoj, a četvorica njih nastupali su u mlađim kategorijama “trikolora”. Njih trojicu, Senegal je pridobio tek nedavno: Abdu Dijaloa, Buna Sara i Nampalisa Mendija, verovanto nakon što su shvatili da neće imati prevelike šanse da se domognu reprezentacije Francuske.

Sane je i danas najveći autoritet među saigračima. On sam, kao as Liverpula, daje odličan primer mlađima. Poznato je da je u rodnom Bambaliju, 80 kilometara od Dakara, već finansirao igradnju bolnice, škole i džamije. Šira porodica, njih četrdeset i petoro danas živi u vili koju im je Sadio podigao, iako su listom bili protiv njegove karijere, tako da je Mane morao da pobegne od kuće. Sakrio je sportsku torbu u visoku travu ispred kuće, rekao je samo najboljem drugaru šta namerava. Uhvaćen je, ipak, na delu, sprečen da otputuje, ali se izborio za dozvolu da ode pod uslovom da završi taj razred.

Francuski Mec je, inače, prvi evropski klub u koji obično senegalski fudbaleri dolaze iz svoje otadžbine. Mane je bio jedan od njih. Većina ih je veoma vezana za porodice, koje su funkcionisale u veoma oskudnim uslovima. Kulibali, štoper Napolija i jedan od boljih na Starom kontinentu, diči se ocem koji je pet godina radio sedam dana u nedelji kako bi obezbedio svojoj supruzi da otputuje u Francusku. Kalidu se rodio u mešovitom Sen Dje de Vogezu u kome su živeli tamnoputi, Arapi, muslimani, hrišćani… Imali su samo jednu krpenjaču, hranili se kod komšija i nisu se žalili na oskudicu.

Kulibali je, inače, bio precrtan u Mecu sa 15 godina, a kroz slična iskušenja prošao je Eduard Mendi, golman Čelsija. On je sa 22 godine čak i bio odlučio da napusti fudbal, nakon što nije prošao probu u francuskom trećeligašu. Godinu dana uopšte nije bio u svetu fudbala i tek na nagovor supruge odlučio je da još jednom pokuša. U tom momentu, živeli su od socijalne pomoći, a supruga mu je bila trudna.

Keiti Baldeu predviđana je velika karijera, međutim, sa 15 godina morao je da napusti Barselonu zato što je svom cimeru u čuvenoj La Masiji podmetnuo led u krevet. Bulaje Dija, sada igrač Viljareala, pre četiri godine je bio amater i radio kao električar jer mu se otac razboleo, pa je on morao da brine o porodici.

Primera je dosta i svi oni pokazuju da se uprkos poziciji autsajdera može doći do fudbalskih visina.

Aliu Sise od tragičara do junaka

Ali Sise, selektor Senegala, jedan je od najsrećnijih ljudi u reprezentaciji nakon osvajanja Kupa afričkih nacija. Nekadašnji igrač Portsmuta, Sedana, Birmingema… u prvom finalu Senegala na KAN, u generaciji sa El Hađi Dijufom, Pape Buba Diopom, bio je jedan od tragičara izgubljenog duela protiv Kameruna. U penal seriji, bio je neprecizan i to u poslednjoj seriji što je direktno dovelo do velikog slavlja Kamerunaca.