Sastav velika enigma za rivale

… kako bi na delu, u meču prvog kola E grupe Svetskog prvenstva sa Kostarikom, testirali lično poznavanje materije i, još više, mogućnosti 23-orice igrača selektiranih od strane trenerskog početnika Mladena Krstajića, na našem prvom velikom takmičenju A timova posle SP 2010. godine.

Raspored obaveza u konkurenciji centralnoameričke selekcije, u kvalifikacijama odlične Švajcarske i supersoničnog Brazila ide na ruku Aleksandru Kolarovu i ekipi, s obzirom da ih ne baca odmah pred čeljusti Nejmara i ostalih fudbalskih zveri iz redova rekordnog osvajača Mundijala (5 puta), ni (na papiru) drugog favorita, ali bilo bi pogubno makar i na sekund pomisliti da će našem timu biti lako i jednostavno na premijeri u Samari.

Ko s mene pa na uštap ulazi u završnicu trka za kontinentalnu i planetarnu titulu nema ni pravo ni pokriće za potcenjivanje četvrtfinaliste prošlog Mundijala, s čak četiri plasmana na poslednjih pet. Istina, u našem taboru to niko i ne radi ili bar ne čini glasno, a bilo bi dobro ako ta medijska taktika dolazi iz iskrene skromnosti i kolektivnog pamćenja brojnih fijaska iz prošlosti.

– Biće teško. Kostarika je čvrsta ekipa, protiv koje moramo da budemo kompaktni i damo maksimum, kako bismo pobedili. Pred nama je najbitnija utakmica od tri u grupi. Ako upišemo tri boda, imamo veliku šansu da idemo dalje – završna su očekivanja srpskog krilnog veziste Filipa Kostića, uoči početka trke za dva mesta vredna plasmana u osminu finala, u razmišljanju i rečniku svakog sportiste najvažnije za učinak na bilo kom velikom turniru.

Eventualni trijumf ništa ne obećava, još manje garantuje, ali neuspeh zato može da obeshrabri, pogotovo one problematičnog samopouzdanja i tanke igre. Slična stvar je i sa remijem, jer širi prostor za popravni.

– Idealno bi bilo da krenemo s pobedom, ali i remi bi nam legao. Jedino poraz ne dolazi u obzir – zajednički je stav svih reprezentativaca zemlje, kojoj je grupna faza bila krajnji domet 2006. u Nemačkoj (u vreme državne zajednice sa Crnom Gorom) i Južnoj Africi posle toga.

Svi će vam u glas priznati i da imaju manju ili veću tremu, naročito oni bez iskustva nadmetanja na seniorskim turnirima ovog ranga, tj. većina, pošto i sami znaju da fudbal u mlađim kategorijama prosto nije ista dimenzija, iako pojedinci imaju omladinske krune Evrope i sveta u biografijama. Određenu dozu strepnje ima sigurno i udarna karika u lancu odgovornosti, selektor Mladen Krstajić. Napre zato što je prstima jedne ruke moguće pobrojati samostalne trenerske nastupe nekada vrhunskog defanzivca, a onda i zbog toga što je standardnu formaciju 3-4-3 u vreme kvalifikacija i svog bivšeg šefa Slavoljuba Muslina transformisao u postavku 4-2-3-1 i što je, neki će reći drsko a neki hrabro, pozamašnu minutažu namenio debitantu Nikoli Milenkoviću i Sergeju Milinkoviću-Saviću, čiji ogroman potencijal nije bio potreban „orlovima“ da obave postavljeni zadatak u kvalifikacijama.

Njih dvojica su mu izgleda i najveće dileme u krojenju taktike za Kostariku. Ako je suditi po tome kako se defanzivac Fiorentine držao u dve poslednje provere za Mundijal i koliko je Krstajićevih komplimenata dobio, Milenković će izvesno stati na jedno od mesta u našem šesnaestercu, samo je pitanje da li u štoperski tandem sa Duškom Tošićem ili na desni bok, a ražalovani kapiten Branislav Ivanović odatle se uvući u centralni deo zadnje linije. Premda ne bi bilo iznenađenje ni da on ili Ivanović ostanu na klupi, a zaduženja desnog beka pripadnu do skora standardnom Antoniu Rukavini.

I u slučaju Milinković-Savića su opcije – rezerva ili rotacija. Najtraženija srpska fudbalska roba na letnjoj pijaci je to što jeste između ostalog i zbog svoje polivalentnosti. Ako bude izabran za kompanjona neprikosnovenom čistaču rivalskih lopti Nemanji Matiću za mesto će izvisiti Luka Milivojević, iako ima finu kilometražu i učinak u A selekciji. Zapadne li mu kreiranje akcija ispaštaće Adem Ljajić, mada ima sve što je potrebno za poziciju centralnog veziste (kreaciju, percepciju igre i šut iz drugog plana). Osim u slučaju da sa levog krila ispadne Filip Kostić, pa se i Adem i Sergej nađu u istom trenutku na terenu. Dušan Tadić, pak, ne bi trebalo da brine za svoje ime u prvih 11 protiv Kostarikanaca, s obzirom da je takvo ubacivanje u vatru Nemanje Radonjića veći rizik nego potencijalna dobit, ma koliko bi mogao da bude džoker iz rukava u drugom poluvremenu. Isti status (za sada) uživaju i levi bek Kolarov i već viđeni špic Aleksandar Mitrović, čija su fantastična polusezona u Fulamu i het-trik na „generalci“ sa Bolivijom jedan od potpornih stubova optimizma srpske reprezentacije.

– Ne možemo još da budemo sigurni ni oko čega kad je Srbija u pitanju. Promena selektora im je teško pala. Vidimo to i po izboru igrača. Oni eksperimentišu na nekoliko strana. S te strane, Brazil i Švajcarska imaju mnogo stabilnije ekipe koje možemo da analiziramo – u pravu je selektor Kostarike Oskar Ramirez.

Ruiz o Srbiji: Veoma dobri igrači

Kapiten Kostarike Brajan Ruiz ima visoko mišljenje o našoj reprezentaciji.

– Srbija ima veoma dobre igrače, koji prave razliku. Iako su skoro promenili trenera, igrači imaju dosta iskustva. Ne znam kakav im je timski duh, što je vrlo važno na Svetskom prvenstvu, ali je jasno da ćemo i mi i oni ići na pobedu. Moramo se potruditi da oni ne odnesu prevagu u prvom meču. Ne računajući Brazil, grupa nam je veoma ujednačena, zbog čega je svaki bod dragocen, a najlepše je kada se takmičenje počne sa sva tri.

„Orlovi“ skuplji, „tikosi“ stariji

Kostarika je bolje rangirana na rang listi Međunarodne fudbalske federacije, jer sa 884 boda drži 23. mesto, dok joj Srbija gleda u leđa sa 34. pozicije (751). S druge strane, naš tim ima veću procenjenu tržišnu vrednost (ukupno 242.450.000 evra) od rivala iz Centralne Amerike (42.080.000), a Sergej Milinković-Savić je po istom kriterijumu ispred Kejlora Navasa – 70 naspram 18 miliona evra. Za ljubitelje statistike i podatak da su Kostarikanci najstarija ekipa na šampionatu, s prosekom od 29,6 godina, dok su Srbi peta najmlađa selekcija (26,8).

Matarita ispao iz protokola

Kostarikanski fudbaler Ronald Matarita otišao je u Rusiju, ali neće igrati na SP, jer se dva dana pred prvu utakmicu povredio na treningu. Rezervnom levom beku stradala je zadnja loža, a kako je procenjeni oporavak dve nedelje, umesto defanzivca Njujork Sitija pozvan je Kener Gutierez iz domaćeg Alahulensea, koji će tako biti odmena starteru Brajanu Ovijedu.

Skener Kostarike: Od Navasa do Kembela

Selekciju Kostarike vodi iskusni Oskar Ramirez, čija je omiljena formacija 5-4-1. Centralna figura u tako defanzivnoj postavci je golman Kejlor Navas, planetarno najpoznatiji i najcenjeniji kostarikanski fudbaler, jer je prvi izbor među stativama trostrukog uzastopnog evropskog prvaka Reala. Tokom kvalifikacija za SP ekipa je ostvarila četiri pobede i isto toliko remija, uz poraze od Meksika i Paname, u čemu je dosta tereta podnela zadnja linija, predvođena igračima iz engleske Premijer lige – Kristijanom Gamboom (Seltik) i Brajanom Ovijedom (Sanderlend). U veznom redu sve se vrti oko kapitena Brajana Ruiza (Sporting iz Lisabona), čiji je osnovni posao distribucija lopti u završnici, ali može da bude vrlo koristan i kao napadač. Ovo drugo ako startni centarfor, nekada velika nada Arsenala, Džoel Kembel ne može na teren, nije na potrebnom nivou ili mu treba pomoć. Inaće, Kostarika važi za organizovanu i borbenu reprezentaciju, koja preferira agresivan fudbal, proboje po bokovima, nešto sporiji ritam i kontranapade.

Brazilska senzacija srpskog rivala

Što zbog neuspeha u kvalifikacijama, što zbog neučestvovanja u istima ili loših odnosa sa FIFA, naš rival je svega četiri puta učestvovao na Mundijalima – 1990, kada ga je kao selektor vodio srpski trener Velibor Bora Milutinović, 2002, 2006. i 2014. godine, ali je na poslednjem u Brazilu bio jedno od prijatnijih iznenađenja. Čak senzacija, jer su pre eliminacije u četvrtfinalu, od Holandije na penale, igrači Kostarike iza sebe ostavili tri bivša planetarna vladara – Italiju, Urugvaj i Englesku. Pre tog velikog uspeha, srpski protivnik je jednom prošao u nokaut fazu, a u dva navrata se već posle takmičenja po grupama vraćao kući.

Bez međusobnih duela

Kostarika nikada nije imala posla sa samostalnom Srbijom. Jedini susret nacionalnog tima ove zemlja sa fudbalerima sa našeg komada Balkana desio se u vreme tzv. velike Jugoslavije, kada je tadašnja SFRJ slavila na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine. Dva gola dao je Zlatko Vujović, a jedan Bora Primorac.