Savest mi je mirna, mogu da odem

Obe takmičarske selekcije U-20 i U-16 nisu uspele da se plasiraju ni u četvrtfinale, dok možda i najtalentovanija „ekipa“ U-18 nije nastupila na šampionatu Evrope, koje je otkazano zbog političkih nemira u Turskoj.

Deo javnosti, i to onaj koji košarku isključivo posmatra kroz prizmu rezultata i obično seiri nad njima kada su loši, obrušio se na Vladimira Kuzmanovića, direktora muških reprezentativnih selekcija i Igora Rakočevića, potpredsednika KSS za mušku košarku, ne želeći ni da sasluša, a kamoli uvaži argumente koji su doveli do rezultatskog neuspeha ovoga leta.

– Meni je savest savršeno mirna i ako ljudi u Savezu misle da treba da odem to neće predstavljati nikakav problem – već u uvodnoj rečenici razgovora za Danas Kuzmanović je pokazao da je svestan da ponekad rezultati nisu u dosluhu sa učinkom na terenu.

On je apostrofirao je da je izbor svih trenera urađen nakon podrobne analize prethodnih rezultata i da su svi do jednog imali apsolutnu podršku Saveza. Nažalost, smena trofejne generacije 1995, koja je prošle godine osvojila prvenstvo Evrope, pokazala je da njeni naslednici jednostavno nisu imali kvalitet za medalju i tu nijedan mađioničar, uključujući i selektora Aleksandra Bućana, nije mogao mnogo toga da uradi, pošto je na svim pozicijama mnogo škripalo.

– Mi smo i u Finsku krenuli sa najvišim mogućim ambicijama (država u kojoj je odigrano EP za U-20), željni da se sa svima nadmećemo. Napravili smo jednu grešku; pripreme su nam trajale 21 dan, što je bilo, ispostaviće se, nedovoljno, ali je dobrim delom prouzrokovano finansijskim razlozima. Rukovodili smo se primerom Španije, međutim oni svoje reprezentativce okupljaju maltene svakog meseca, što mi nismo u stanju da uradimo. Mečeve smo na šampionatu gubili svakog drugog dana, na osnovu čega se može zaključiti da nismo bili dovoljno uigrani. U poređenju sa prethodnom generacijom, u kojoj su svi bili 1995. godište, u selekciji koja ih je nasledila osam igrača je 1996. dok su njih četvorica 1997. godište. Objektivno rečeno, Gudurić, Apić, Tejić, Davidovac, Jaramaz bili su nosioci igre u svojim klubovima, dok su u ovoj generaciji tek nekolicina njih imali veće minutaže: Đoković, Marinković, Lazarević… Ilustracije radi, Danilo Ostojić je kod trenera Bućana u proseku igrao 24 minuta po meču, a u svom klubu tek neka 3-4. Inače, reč je o vrlo zanimljivom igraču, kome, ubeđen sam, treba pružiti konkretnu šansu da pokaže koliko ume. Sve su to objektivni razlozi koji su doprineli da plasman u Finskoj bude loš. Spočitavati treneru Bućanu zbog rezultata na poslednjem šampionatu, nakon što je sa kadetima osvojio bronzu, a juniorima srebro, veoma je neumesno – pomalo je ogorčen Kuzmanović zbog tretmana koji treneri Bućan i Josić imaju u delu javnosti nakon poslednjih neuspeha.

Selekciji U-16 prognoziran je visok plasman na prvenstvu, pre svega zbog izuzetnog talenta u centarskoj liniji, na kojoj je trener Josić i bazirao igru. Prethodni turniri u Turskoj i Francuskoj, na kojima su pobeđeni favoriti za zlato na šampionatu Evrope, poput Francuske ili Italije, pokazali su da ekipa zaista ima kvalitet da se nadmeće sa najboljima.

– U-16 selekcija ima trojicu igrača koji su sigurno budućnost srpske košarke. Nažalost, Balša Koprivica (pohađa srednju školu na Floridi) nije debitovao za Srbiju na ovogodišnjem prvenstvu Evrope, iako smo imali obećanje njegovih roditelja. LJudi prosto nisu dostavili neophodan papir da bismo ga registrovali. Filip Petrušev je uz Marka Pecarskog činio odličan centarski tandem na kojem smo bazirali igru; nažalost povredio se u prvim minutima uvodnog meča i mi jednostavno do kraja šampionata nismo mogli da pronađemo alternativno rešenje. NJegov uticaj, ne samo na igru, već i na saigrače bio je enorman. Momci su posle Filipove povrede izgubili na samopouzdanju i tek su se u razigravanju za plasman pojedinci, poput Paunovića, raskravili i pokazali kvalitet. Tvrdim odgovorno da smo sa puno razloga u U-16 selekciji forsirali igru preko centara, odnosno unutrašnje linije i da je povreda Petruševa umnogome uticala na krajnji plasman selekcije – ubeđen je Kuzmanović, koji je zajedno sa Rakočevićem, potpredsednikom KSS za mušku košarku, poslednje dve godine obišao sve košarkaške centre u Srbiji, iskontaktirao sve moguće reprezentativne kandidate od SAD, Kanade i Evrope, vodeći diplomatske bitke sa finansijski jačim i uticajnijim savezima, kako bi decu rođenu u Srbiji ili srpskog porekla, ubedio da nastupe za „orlove“.

Telo od "milion dolara"

– Za nas je i uspeh što smo Dalibora Ilića ubedili da nastupi za reprezentaciju Srbije (U-16 selekcija), iako ga je Bosna i Hercegovina žarko želela. Tvrdim da momak ima telo od „milion dolara“ i ako se bude pravilno razvijao može postati odličan igrač. Zbog visine od 203 centimetra trenutno ga treneri forsiraju na mestu krilnog centra, iako je, po mom mišljenju, reč o igraču koji na osnovu predispozicija idealno odgovara igraču na mestu krila – otkrio je Kuzmanović rezultat jedne diplomatske pobede.

Klinci ponovo otkazivali‘]

Loša navika ponovljena je i ovog leta. Pojedini kandidati, pogotovo oni koji igraju za inostrane klubove, odbili su pozive za reprezentaciju pravdajući ih ispitnim obavezama tokom leta ili porodičnim razlozima. Bilo je i pozitivnih primera nalik Nikoli Ivoviću, momku koji igra u Francuskoj, a koji je žarko želeo da zaigra za U-16 selekciju Srbije, uspevši na kraju da se nametne treneru Josiću.