Mnogi igraju vaterpolo, ali samo reprezentacija Srbija ne silazi sa pobedničkog postolja – gde god da se pojavi i šta god da se igra.
Šta više, kao da se pretplatila na poziciju s koje puca najlepši pogled na konkurenciju, posebno na Evropskim prvenstvima, odakle od 2012. godine donosi isključivo zlatne medalje.
Probala je Španija pre dva dana, na svom „PIkornel“ u bazenu u Barseloni, da napravi ono što nisu uspele Crna Gora (dva puta) i Mađarska na tri prošla EP, čak bila blizu toga da prekine kontinentalni „teror“ jedne zemlje, ali su „delfini“ nepogrešivim izvođenjem peteraca izronili iz šuterskih problema tokom regularnog toka finala i produžili najduži primat u novijoj istoriji ovog sporta.
– Možda će nekima da izgleda prepotentno, ali ova ekipa zaslužuje svaku pobedu, svaku zlatnu medalju. Kao trener se pre svega ponosim, a sa druge strane shvatam da se ovi momci definitivno bore protiv logike – priznao je na povratku u Beograd selektor Dejan Savić, aludirajući na činjenicu da niz vrhunskih rezultata nacionalnog tima ostaje neprekinut uprkos tome smo jedina vaterpolo sila čiji su (skoro svi) A reprezentativci prinuđeni da igraju van zemlje, da nam čak i najveći klubovi vegetiraju, da nema nacionalnog bazena i trening kampa, koji bio bio dom svih selekcija.
Još ako se tome dodaju „more“ važnih i teških klupskih utakmica pre okupljanja u nacionalnom timu, povrede i preduga leta u reprezentaciji postaje jasno koliko je krvavog rada i žrtvovanja utkano u svaku medalju.
– Imali smo problema od početka. Rekli smo da imamo izuzetno umorne igrače sa napornim klupskim sezonama iza sebe i svime što prati moderni vaterpolo danas. Izdigli su se iznad sebe i pokazali izuzetan karakter, motiv i najbitnije – jedinstvo u najtežim momentima.
U suštini, pokazali su ono što su pokazivali u proteklih 10 godina, ako ne i više – nema dovoljno reči zaslužene hvale za svoje izabranike ekspert za dozirano oduzimanje i dodavanje „gasa“ u radu, smirene govore na tajm-autima, bildovanje samopouzdanja, pravljenje prave porodične atmosfere i treniranje strogoće u isto vreme.
Mada su „delfini“ svojim titulama „dojadili i bogu i narodu“, iz reči kapitena Filipa Filipovića zaključuje se da se ekipa još nije zasitila pomeranja sopstvenih limita i zadavanja domaćih večitim i drugim rivalima.
– Presrećni smo i ispunjeni, jer smo ostvarili sve sportske ciljeve za ovu godinu. Raduje i to što ekipa ima prostora da još napreduje. Uz vrhunske uslove, koje sam siguran da ćemo imati, treba da ispišemo još neku stranicu srpskog i svetskog vaterpola… Uz ovakve saigrače i ovako težak stručni štab, mislim da možemo još mnogo toga – nije mu dosta trofeja, iako je zašao u četvrtu deceniju, a već skoro pola života između pravih godišnjih odmora i „kuluka“ sa nacionalnim timom bira ovo drugo.
– Pričaš kao da je sezona završena, ali ima onih koji 13. avgusta nastavljaju da rade, jer od 11. do 16. septembra igramo FINA kup – podsetio je Savić zvanično najboljeg igrača šampionata u Barseloni, a ovaj obraćanjem mlađim kolegama – „Mando, Savo, uz vas smo!“ („i Jakša“, dodao je šef struke) – nasmejao predstavnike medija na konferenciji održanoj na aerodromu „Nikola Tesla“.
Odakle signal nije mogao direktno u domove zemljaka, jer se u isto vreme naciji obraćao predsednik države Aleksandar Vučić.
I između priča o novim letelicama u vojsci Srbije, obračunu kriminalnih klanova.. zahvalio se Ćuku, Prlainoviću, Mandiću, Mitrovićima i ostalima na poslednjoj u nizu radosti koji su ovom napaćenom narodu priredili najredovniji posetioci balkona Skupštine grada Beograda, tradicionalnom slavljeničkom stecištu sportista.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.