Zlato je otišlo mladom Kinezu Čanghong Žangu (466), na mestu broj dva završio je Rus Sergej Kamenski (464,2), a naš iskusni takmičar iz Trstenika je na kraju drame preciznije pogađao od Norvežanina Jona Herman Hega (438). Pošto je prethodno išao gore, dole sa hicima, testiraju mentalnu snagu u situaciji kada mu je odličje čas bilo na dohvat ruke čas izmicalo iz šake.
– Prezadovoljan sam, posebno jer sam znao za odlučujući metak da mi je Norvežanin dalji za 0,7 i da u stojećem stavu sve može da se desi. Podigao sam i na prvu opalio. Pogledao sam – 10,0! To je to – prvi je utisak Sebića, koji u Riju nije prošao kvalifikacije iako se osećao spremnim za finale, zbog čega je imao “veoma tešku bol” i “pakleno radio” za popravni na Dalekom istoku.
Kao da je prelomio da baš u Japanu izađe iz kože uspešnog timskog „igrača“ i posle tri ekipna evropska srebra (10 m, vazdušna puška) i kolektivne svetske bronze (50 m, MK puška) napravi vanserijski rezultat kada sve zavisi samo od njega, ovaj skoro dva mestra visoki strelac odlično je počeo finale. Posle prve serije u klečećem stavu je bio drugi. Prvi hitac mu je bio hiruški precizan, pogodio je centar mete, ali nije zadržao visok standard prilikom naredna dva pucnja. Pao je na petu poziciju i, činilo se tada, ostavio sebe bez borbe za visok plasman. Pogotovo kada je kraj druge serije u ležećem stavu završio kao šesti. Međutim, sve je počelo da se menja od trenuka kada su svi morali u stajaći položaj. Ukrajinac Kuliš je promašio metu, što je Sebića katapultiralo na 4. mesto i vidljivo mu podiglo samopouzdanje. Toliko da je namestio ruku i naoštrio oko za nekoliko „desetki“; dok su drugi išli iz kiksa u kiks Milenko je (za)držao nivo i stigao do ubedljivo najvrednijeg rezultata u svojoj dugoj karijeri, posle srebra u finalu Svetskog kupa u istoj ovoj disciplini.
– Po prvi put sam najgore preživeo u meču. Baš sam se izmučio da bih išao dalje. U glavi sam zacrtao rezultat koji će biti dovoljan za finale kad je sve idealno, ali bilo je malo vetra i bili su jaki rezultati, međutim ispod granice koju sam ja postavio. To je dobro. U finalu sve kreće od nule. Ali, bilo mi je za nijansu lakše nego kvalifikacije. Rasteretio sam se i izgurao. Naravno da i tu postoji pritisak, ali malo manji – sumirao je bronzani strelac.
Posveta preminuloj koleginici Bobani
Sebić je dvostruki junak srspkog sporta, em je uvećao broj medalja em je odao specijalnu počast, prošle godine, preminuloj koleginici Bobani Momčilović Veličković. Na pobedničkom postolju, u jednoj ruci je držao kolajnu a u drugoj sliku jedne od naših najboljih strelkinja poslednjih godina i nesuđenoj učesnici ovih Igara, umrloj pod nerazjašnjenim okolnostima, od posledica komplikacija nakon rođenja zdravog dečaka.
– Medalju posvećujem našoj drugarici i koleginici koja nažalost nije više sa nama. To je naša Bobana Veličković – dirnuo je sve Milenko Sebić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.