Foto: EPA-EFE/TOLGA BOZOGLU

Jubilarna 20. sezona Evrolige startovaće u četvrtak; Crvena zvezda će povratnički nastup zabeležiti na gostovanju Panatinaikosu, dok će se od četiri utakmice, derbi igrati u Madridu gde će Real dočekati Fenerbahče.

Zvanični šampion CSKA dan kasnije na terenu Valensije odigraće meč sa poslednjim osvajačem Evrokupa. Po istom principu od sezone 2016/17 (svako sa svakim) predviđen je ligaški sistem, ali umesto 30, timovi će odigrati čak 34 kola koja će prethoditi plej-of fazi. Naime, Đordi Bertomeu, prvi čovek Evrolige, odlučio je da pokloni „A“ licence Bajernu i Asvelu i tako je najavio klimu koja će u skorije vreme najverovatnije zavladati najelitnijim klupskim takmičenjem na Starom kontinentu.

U jednoj od poslednjih sezona u kojima je prohodnost ka Evroligi barem delimično bivala obezbeđena plasmanom u domaćem prvenstvu: berlinska Alba, ruski Himki i Crvena zvezda dobili su pravo učešća, dok je Zenit postao eklatantan primer primarnog kriterijuma ne samo za dobijanje „specijalne pozivnice“ već i načina na koji će se Evroliga najverovatnije „zatvoriti“ za godinu ili dve dana.

Zbog navedenog proširenja, i ovako opterećeni, igrači će morati da odigraju, umesto pet, čak sedam nedelja duplog programa. Finansijski, nijedan klub neće osetiti poboljšanje na ime broja pobeda ili konačnog plasmana (nagrade ostale iste), što znači da će pobedniku na kraju pripasti oko dva miliona dolara.

Ako se cifre za pobedu u ligaškom delu (37.000 evra), plej-ofu (70.000), uz nagrade za plasman na Fajnal-for, uporede recimo sa ovosezonskim budžetom CSKA od 40.700.000 evra, jasno je da klub formata jednog ruskog giganta mnogo više košta samo učešće u Evroligi, nego li benefit koji dobija (računajući i prihode od TV prava, marketinga…). Svima je zajedničko da sezone uglavnom završavaju u debelom minusu.

Barsin povratak u krug favorita
Faktički svi timovi bili su vrlo aktivni na tržištu igrača tokom leta. U želji da se konačno dokopa makar mesta na Fajnal-foru (post u poslednjih pet sezona) Barselona je verovatno najviše uložila dovođenjem Korija Higinsa, Nikole Mirotića, Brendona Dejvisa i Aleksa Abrinesa. Za odlučnost, sva četvorica nagrađeni su milionskim ugovorima po sezoni (Mirotić 5.400.000 dolara neto, najplaćeniji u Evropi). Uz već standardne: CSKA, Real i Fenerbahče, Efes (zadržao nukleus tima koji je prošle sezone igrao finale), pomenuta Barselona, uz možda atinske velikane Olimpijakos i PAO trebalo bi da figuriraju za mesta na Fajnal-foru koji će se od 22. do 24. maja organizovati u nemačkom Kelnu. Prelazak Nanda de Koloa u Fener, CSKA je iskompenzovao dolascima Majka DŽejmsa (Milano), Janisa Strelnieksa (Olimpijakos) i Rona Bejkera (Vašington Vizards). Kosta Kufos (Sakramento) i Johanes Fojtman (Baskonija) pojačali su centarsku liniju, a Deron Hilijard (Baskonija) poziciju dvojke. Osim De Koloa, Fener se pojačao Vestermanom, Derikom Vilijamsom i Vladimirom Štimcem. Real je možda i najmanje pazario angažovanjem Nikolasa Laprovitole i DŽordana Mikija, dok su Olimpijakos i PAO osvežili sastave šestoricom igrača, a Efes dvojicom (Kris Singlton, Alek Piters).
Najplaćeniji igrači Evrolige
1. Nikola Mirotić (Barselona) – 5.400.000 dolara
2. Aleksej Šved (Himki) – 4.000.000
3. Valter Tavares (Real Madrid) – 3.000.000
4. Nando de Kolo (Fenerbahče) – 2.600.000
5. Šejn Larkin (Efes) – 2.600.000
6. Nik Kalates (Panatinaikos) – 2.550.000
7. Jan Veseli (Fenerbahče) – 2.430.00
8. Serhio LJulj (Real Madrid) – 2.200.000
9. Timofej Mozgov (Himki) – 2.000.000
– Serhio Rodrigez( Milano) – 2.000.000
– Aleks Abrines (Barselona) – 2.000.000
– Kostas Slukas (Fenerbahče) – 2.000.000
– Kori Higins (Barselona) – 2.000.000
10. Kosta Kufos (CSKA Moskva) – 1.900.000