Da li vas je selektore, eventualno, bar malo sramota?

Dragi su mi studenti, ali su mi draži istina i Acko.

Zakleo sam se u zadnju ložu Deja Savićevića da se neću baviti politikom.

Pa dobro, ja sam selektor reprezentacije Srbije i želim da pričamo samo o fudbalu.

Kada sam dolazio na konferenciju, mojim kolima je prišao jedan dečak od sedam-osam godina. Bio je sa majkom i držao pljeskavicu. Podigao je umrljanu ruku od kečapa i pokazao mi crveni srednji prst kroz prozor. Kome je sada do fudbala, a tek do studenata?

Mladi ne žele da uče. Eto vidite gde mi živimo. Ali, ne damo se, ne damo se do kraja, da znate samo. Srbija ne sme da stane.

Studenti su jako dobra i lepa bića.

Studenti su ozbiljno organizovan tim sa velikim budžetom. Imaju jaku logistiku i ako im sudije sofisticirano pomognu mogu da budu mnogo nezgodan protivnik svakoj vlasti.

Što se očekivanja tiče, studenti će pobediti ovu utakmicu.

Ovo su samo neke varijacije kako bi u praksi mogao da izgleda komentar prosečnog srpskog trenera na “nezgodno” novinarsko pitanje o studentskim protestima. Nezgodnom za nekog poput selektora fudbalske reprezentacije Srbije Dragana Stojkovića kojeg je za debele novce lično predložio autoritativni stručni savetnik.

Imao je legendarni fudbaler naših bivših država bezbroj izlaza iz ove situacije, ali je zaćutao, iako godinama unazad voli da na konferencijama za medije zbija šale i pravi mini skečeve. I ne samo da je zaćutao, nego je sagnuo glavu, uzeo olovku i počeo da piše.

Pogledajte reakciju i „odgovor“ selektora Dragana Stojkovića Piksija na pitanje novinara da prokomentariše studentske proteste#fss #srbija #Piksi #Stojkovic #reprezentacija #studentiublokadi pic.twitter.com/aJHC9FW2Br

— Sport Klub (@sportklub) March 17, 2025

Kao opravdanje bi moglo da se uzme u obzir ako je uoči druženja sa novinarima gledao na društvenim mrežama klipove iz rezervata prirode u srcu prestonice “Ćacilenda”, pa je želeo da uhvati beleške, da nešto ne zaboravi.

Mogao je selektor na toj maloj teritoriji da vidi skladno ustrojenu ekipu velikog srca, spremnu na totalni fudbal i juriš u formaciji 0-0-10. Vešti dribleri, lažnjaci na sve strane, često za korak u ofsajdu, a da ni VAR ne primeti i sve to uz horske pokliče “svi za jednog” i “samo za našu decu”.

Tim spreman da “zaore” po travnatoj površini do poslednjeg evra, pardon, do poslednje kapi znoja. Baš onako kako treba da izgleda i jedna ozbiljna fudbalska reprezentacija.

Sa druge strane ograde, neka deca koja neće da uče. Spremna da postanu huligani, prekidaju utakmice, odu od kuće, zaključavaju se na fakultetima. Taktika im davno prevaziđena – “svi za jednog, jedan za sve”.

Uz njih stariji lešinari i hijene, bilo i ustaša, stranih plaćenika, izdajnika… Bolesnici, pustili ih za vikend, pa hajde da se malo iživljavaju…

Možda je selektor samo želeo da bude fin i ne vređa tu rulju, pa je pognuo glavu i pustio glasnogovornika da priča. Pa zar pored takve fudbalske veličine, ljubimca generacija?

Ako je već tako, pišite gospodine Stojkoviću: Đoković, Bodiroga, Španović, Vidić, Divac, Đorđević, Prlainović, Vujović, Milutinović, Mandić, Bogdanović, Kalinić, Ilić, Avramović, Vanja Grbić, Atanasijević… Marko Samardžić!

Da li vas je selektore, eventualno, bar malo sramota?

Sledeće pitanje. Predstavite se i recite ime redakcije iz koje dolazite…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.