Galopirajućem rastu visine transfera i plata u evropskom fudbalu moglo bi da se stane na put primenom američkog sistema ograničenja kakvi postoje u NBA i NFL ligi tvrde predsednik Fudbalskog saveza Nemačke Fric Keler i prvi čovek Bajerna Karl-Hajnc Rumenige.
– Postoje apsurdne plate i naknade za transfere koje više nisu verodostojne. Moramo da razgovaramo o ograničavanju plata. Drago mi je što se u ovom pogledu slažem sa Rumenigeom. Napisaćemo pismo predsedniku UEFA Aleksanderu Čeferinu – rekao je Keler.
Predsednik Bajerna insistirao je da se FS Nemačke ozbiljnije uključi u rešavanje problema s kojim se suočava evropski fudbal u kome, kako kaže, dominira manje od 20 najbogatijih klubova. Rumenige je u svom predlogu naglasio da samo „američki model može spasiti evorpski fudbal“.
– Kada sam predložio da se primeni ograničenje plata (seleri kep) kakvo postoji u NBA ili NFL ligi, rekli su mi da se to ne može uskladiti sa zakonima o konkuretnosti, kao i sa različitim nacionalnim zakonodavstvima – rekao je Rumenge.
I zaista, upravo je sistem različitog zakonodavstva evropskih zemalja sprečio bivšeg predsednika UEFA Mišela Platinija da pre 10 godina uvede ograničenje plata za sve klubove „starog“ kontinenta.
Platini je tada uspeo da ugura u evropski fudbal revolucionarnu promenu finansijskog fer-pleja po kome klubovi ne mogu da na transfere troše više od ukupnog godišnjeg obrta novca. Doduše, ekipe sa bogatim vlasnicima poput Mančester Sitija i Pari Sen Žermena ovo pravilo su godinama zaobilazili tako što su im (pre)bogati vlasnici uvek dodatno upumpavali novac čim im je na završnom računu zafalilo da prođu UEFA finansijsku kontrolu.
Ipak, ovo pravilo je od pre nekoliko godina pooštreno time da čak ni vlasnici ne mogu bezgranično trpati pare u transfer kasu, odnosno da to mogu raditi samo do određene svote koja ne prelazi više od trećine ukupnog godišnjeg novčanog obrta kluba.
Prvi klub koji je drastično kažnjen zbog kršenja finansijskog fer pleja je Mančester Siti koji je na dve godine suspednovan iz evrokupova.
Ograničenja plata u američkim sportovima se dosta razlikuju od takmičenja do takmičenja. NBA danas ima takozvani mekani „seleri kep“ po kojem klubovi na plate smeju da troše samo određeni procenat godišnjeg budžeta.
Ova cifra varira iz sezone u sezonu u skladu sa dogovorima čelnika lige i Sindikata NBA košarkaša, ali je uglavnom u okvirima od 50 do 57 odsto budžeta klubova.
Ograničenje se zove „mekano“ zato što klubovi smeju da probiju zacrtani trošak, ali onda plaćaju na svaki dolar viška poseban porez na luksuz koji se raspoređuje u kasu NBA i federalni budžet.
Zanimljivo je da se klubovima uprkos plaćanja takozvane takse na luksuz sve što potroše preko limita prebacuje i u narednu sezonu, odnosno smanjuje im se za toliko mogućnost rashoda u godinama koje dolaze.
Prva ograničenja plata u NBA započela su još 1940. godine, a ono što zovemo modernim „seleri kepom“ stupilo je na snagu od 1985.
Liga američkog fudbala (NFL) ima takozvano tvrdo ograničenje po kome klubovi nikako ne mogu prekoračiti zadati limit, a u slučaju da do toga dođe ne samo da će platiti kaznu već će ugovori sa igračima koji su potpisani posle probijanja budžeta biti poništeni.
Tvrdo ograničenje u NFL-u odnosi se na ukupnu količinu novca koja može cirkulisati u ligi. Po pravilima ustanovljenim 2013. godine klubovima se pored ukupnog budžeta odredi i najviša moguća cifra koju smeju da potroše na platu pojedinačnog igrača koga dovode (prošle godine je to bilo 123 miliona dolara za ugovor koji najduže može da traje sedam godina).
Zanimljivo je da je Sindikat NFL igrača izborio mnogo bolje uslove od NBA sportista, pa tako klubovi u američkom fudbalu imaju obavezu da potroše više od 95 odsto predviđenog budžeta na plate igrača.
Ukoliko potroše manje od 95 odsto od cifre koja je za plate zacrtana za tu sezonu, onda klubov imaju obavezu dai višak para uplaćuju u kasu NFL lige i po automatizmu se taj novac raspodeljuje u vidu bonusa igračima.
U NFL za razliku od NBA bonusi i novac za potpisivanje ugovora (signing fee) moraju da uđu u okvir zacrtanog budžeta za plate. Zbog toga su klubovi dužni da kao posebnu stavku u ugovoru naglase u koliko će godišnjih rata „signing fee“ pare igrač dobiti.
Na primer, ako neko treba da dobije pet miliona dolara za potpis na petogodišnji ugovor, klub može te pare rasporediti na pet godina (milion godišnje) i tako sačuvati četiri miliona za platu nekog drugog igrača u toj sezoni.
Sve nabrojano je u teoriji moguće sprovesti i u Evropi, međutim SAD ima veliku prednost što se na tamošnje sportove primenjuju federalni zakoni i pojedinačne države ne mogu na to da utiču.
Poresko zakonodavstvo je u američkom sportu uvek uslađeno sa federalnim što ligama daje instrumente da mogu da donesu pravila koje će podjednako odnositi na sve.
Vlasnici i direktori klubova mogu čak i krivično da odgovaraju za kršenje „seleri kepa“, tako da se malverzacije jako retko dešavaju.
Čak i kada bi UEFA uspela da obezbedi sebi veća ovlašćenja po evropskom zakonodavstvu, otvara se pitanje šta bi bilo sa klubovima van Evropske unije, poput Rusije ili Srbije.
Rumenige i Keler se ovim pitanjem u svojim predlozima nisu bavili, verovatno smatrajući da bi evropska „kuća“ fudbala kao i za mnoge druge stvari na istočnjake primenila sistem „uzmi ili ostavi“, te tako silom naterala sve da poštuju unificirana finansijska pravila.
Treba napomenuti i to da UEFA mora vrlo pažljivo da zateže i popušta tanku liniju o finansijama u evropskom fudbalu pošto u svakom trenutku postoji mogućnost da najbogatiji klubovi izađu iz svih takmičenja i naprave svoje, poput košarkaške Evrolige.
Bregzit napravio problem
Predsednik FS Nemačke Fric Keler smatra da se, ako bude postojala volja u zemljama Evropske unije, zakonodavstvo lako može uskladiti, a mnoga pravna ovlašćenja po tom pitanju prebaciti na UEFA. Međutim, njega brine to što je Velika Britanija tek izašla iz EU, pa je veliko pitanje kojim bi se mehanizmima klubovi iz Premijer lige naterali da poštuju pravila.
– Konačan rezultat mora biti pravilo koje bi poštovali i svi u Velikoj Britaniji. U suprotnom ništa ne bi imalo smisao – smatra Keler.
Čeferin: Fudbal se brzo vraća u normalu
Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin izjavio je da je ta organizacija izgubila „milione i milione“ zbog odlaganja Evropskog prvenstva, ali da je prioritet bio da se prednost da klubovima da završe sezonu.
– Imamo još mnogo posla. Bio sam u Švajcarskoj prošle nedelje i imao sam sastanke od 9 ujutru do 11 uveče. Ima mnogo informacija, promena u kalendaru i miliona dolara koje ćemo izgubiti. Zbog toga je teško zaspati, bio bih neodgovoran kada bih odmah zaspao posle takvog dana. Ne verujem da će virus potrajati još mnogo, promeniće se ova situacija mnogo pre nego što svi misle. Apsolutno sam siguran da će se dobri stari fudbal, dakle sa navijačima, vratiti veoma brzo – rekao je Čeferin.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.