Ako je pred Novu godinu poželeo nešto slično onome što mu se desilo i ostvarilo u 2018. Zoran Paunović je onda u 2019. zakoračio sa uverenjem da „hod po oblacima“ nema ograničeni vremenski rok trajanja.
Rođeni Nišlija punoletstvo je proslavio osvajanjem juniorske titule sa Crvenom zvezdom i to nakon njegovog odlučujućeg koša protiv Mege u poslednjoj sekundi, plasmanom na Fajnal-ejt Evrolige i zauzimanjem evropskog trona na takmičenju Starog kontinenta do 18 godina. Nosilac igre u generaciji 2000. godišta, u kojoj barem četvorica njih imaju talenat koji se može obraditi u vrhunski kvalitet (Filip Petrušev, Marko Pecarski, Uroš Trifunović, Zoran Paunović) na nedavno upriličenoj ceremoniji Košarkaškog saveza Srbije u ime čitave reprezentacije primio je specijalnu nagradu od strane srpske Kuće košarke.
– Veoma mi je drago što smo napravili tako veliki rezultat i tek smo sada, posle izvesnog vremena, shvatili šta smo uradili. Sve je to posledica napornog rada i izražene timske hemije. Svi smo mi zajedno odlični drugari, samim tim i saigrači i drago mi je što smo uspeli da osvojimo zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu. Ovog leta imamo Mundobasket i siguran sam da ćemo na planetarno takmičenje otići sa izrazito visokim ambicijama – ubeđen je mladi Paunović, koji je od 2014. deo košarkaške škole Crvene zvezde.
* Osvojili ste praktično sva moguća domaća takmičenja u kadetskoj i juniorskoj konkurenciji u dresu Crvene zvezde. Izašli ste iz juniorskog staža na holivudski način – košem u poslednjoj sekundi za titulu i MVP nagradom za najkorisnijeg igrača završnog turnira.
– Bila je to neverovatna sezona za mene. Zaista, nisam mogao ni da pomislim da ću na takav način završiti svoj juniorski staž. Naporno sam radio i veoma trudio i pritom imao neverovatnu podršku trenera Bojana Đerića. Želeo bih da istaknem i veliku pomoć saigrača; zaista smo bili tim; iako mladi, niko se nije isticao po nekom egoizmu. Taj koš je praktično od Boga zasluga i najbolja kruna urađenog u mlađim kategorijama.
* Nedugo zatim, zajedno sa Arijanom Lakićem, potpisali ste prvi profesionalni ugovor sa Crvenom zvezdom, čiji su skauti vaš talenat uočili već sa 14 godina, u vreme kada ste igrali u Nišu.
– Velika mi je čast i želim da napomenem da sam samim potpisivanjem četvorogodišnjeg ugovora sa Crvenom zvezdom ostvario jedan veliki dečački san. Ipak je reč o jednom od najvećih klubova na ovim prostorima.
* U dogovoru sa klubom, tokom leta ste prosleđeni FMP koji je poznat po odličnom radu sa mladim igračima, ali i spartanskom pristupu koji podrazumeva najmanje pet-šest sati treniranja na dnevnom nivou.
– Nažalost, u ranoj fazi sezone zadesila me je povreda zbog koje sam nešto sporije započeo debitantsku takmičarsku godinu u seniorskoj konkurenciji. Seniorska košarka je svakako napornija od juniorske, fizički teža, igrači su mnogo jači i snažniji.
* Postoje li neki konkretni zahtevi struke prema mlađim igračima?
– Jasan je njihov zahtev da, uslovno rečeno, dobrom igrom u odbrani „kupujemo minute“. Uvek ostajemo posle ekipnog treninga kako bismo radili na šutu ili određenim tehničkim elementima, takođe se i dodatni rad u teretani podrazumeva. Kada nisu utakmice, ekipa najčešće trenira četiri sata dnevno, a mi mlađi još nekih sat, sat i po.
* U juniorskoj konkurenciji izdvajali ste se po odličnom šutu iz driblinga, uopšteno govoreći igri jedan na jedan i snažnom ulazu koji je delovao graciozno, nadograđen vašim dobrim odrazom iz zaleta. Da li je uopšte moguće nešto slično izvesti sa 18 godina među igračima koji imaju i po 20 kilograma više mišićne mase?
– Fizički, prevashodno, moram još puno da napredujem; u ovoj ligi su ljudi koji su neuporedivo duže u seniorskoj košarci i u odnosu na mene, prave su zveri. Teže mi je sada da igram jedan na jedan; fizički sam slabiji, a i kad steknem neku malu prednost, oni često umeju da me izguraju, naprave neki trik i tako me neutrališu.
* Tim iz Železnika moraće da debelo zapne kako bi obezbedio opstanak u ABA ligi. Samim tim, mlađim igračima biće još teže da se nametnu?
– Razumem u potpunosti stručni štab i njihove ciljeve. Sigurno da i njima nije jednostavno raditi istovremeno na oba polja. Rezultat mora biti ostvaren, a na tom putu na nama mlađima je da se dokažemo i uverimo struku da znanjem i kvalitetom možemo doprineti što većem broju pobeda – razmišlja momak koji po igri jedan na jedan podseća na Igora Rakočevića.
Simanić najbolji primer
* FMP je ove sezone dodatno podmladio ekipu, omogućio Đorđeviću, Momirovu, Uskokoviću da se dokažu… Obično mladim igračima nedostaje strpljenja kada zakorače u seniorsku košarku. Teško prihvataju malu minutažu i epizodnu ulogu.
– Verujem da neću imati takvih problema. Imam apsolutno poverenje u stručni štab i upravu kluba, potpuno svestan da moram biti strpljiv i da ću sasvim sigurno dobiti adekvatnu minutažu vremenom, shodno mojim kvalitetima i onim čime budem doprinosio timskom uspehu. Dobar je primer Boriša Simanić; dve godine se borio za mesto u FMP, ulogu, minutažu, šuteve…a ove sezone je već važan deo prvog tima Zvezde – poruka je Paunovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
