Ni „s“ od Senegalca, ni „č“ od čudovišta: Kako je stradao „novi šerif u gradu“ Ndiaje i zašto Zvezda tek sad smatra da mu treba psihološka pomoć?

Kad se novajliji dodeli dres s brojem devet, a pogotovo na Marakani, koja je izrodila nezaboravne golgetere za klupsku istoriju, onda se od takvog pojačanja s pravom očekuje da razna pokolenja privrženika crveno-beloj boji istinski podseti i na Vojina Lazarevića i na Dušana Savića i na Darka Pančeva i na Gorana Drulića.

I da zaista Šerif Ndiaje bude čudovište za protivničke odbrane, a baš tako ga je dojučerašnji trener Izraelac Barak Bahar dočarao rukovodećim ljudima, uveravajući ih da za igrača turske Adane vredi odrešiti kesu.

„Ndiaje, pistolero s ćorcima“

I da zaista bude kao Senegalac, Dušan Petković, predratni reprezentativac, rasni strelac SK Jugoslavije, visoki napadač snažne atletske građe, koji je nadimak dobio zbog tamnoputosti.

Ugovor s Ndiajeom je potpisan na tri godine, s mogućnošću da bude produžen za još jednu.

Pogodnost njegovog imena je iskorišćena da se na klupskim profilima na društvenim mrežama predstavi kao „novi šerif u gradu“, po uzoru na najviše službenike na Divljem zapadu u kaubojskim vesternima.

Novi Šerif je u gradu! 🤠

🔴⚪️ #fkcz pic.twitter.com/u31tMChIXK

— FK Crvena zvezda (@crvenazvezdafk) September 15, 2023

Umesto da bude Zvezdin pistolero, ispalo je da su mu upravo društvene mreže potkopale veštinu kojom se isticao ranije.

Na početku zimskih priprema, a sprovešće ih povratnik za kormilo tima Vladan Milojević, generalni direktor Zvezdan Terzić je obrazložio da su Ndiajea sasvim razorili komentari na njegov razočaravajuću igru iz fotelja anonimnog sveta, kojem su savremena dostignuća pružila blagodeti i za umesna zapažanja i za soljenje pameti.

Nedostatak socio-emocionalne zrelosti

Terzić je predočio da će se sa Senegalcem ubuduće raditi na psihološkom planu, što može da se čita i kao priznanje da klub u prethodnom vremenu nije davao pet para za to što mu je glavni centarfor podbacio zbog uticaja koji nisu najneposrednije u vezi s njegovim mestom u Zvezdinoj kući.

Ndiaje ima 27 godina i naravno da pripada generaciji društvenih mreža, a ne generaciji olova u štampi.

Pošto Zvezda nema klupskog psihologa, njim nije imao ko da se bavi stručno, a laici nisu našli za shodno da prozru njegovu patnju i da mu upute blagovremeni i celishodni savet da se mane foruma koji mu zagorčava život.

Sam tome nije bio kadar da se odupre nego mu je neodoljiva privlačnost društvenih mreža okovala noge i pomutila igračku pamet.

Iako mu je učinak zaista bio skroman, nije da nema, budimo krajnje iskreni, golgeterski nerv jer su njegovi golovi protiv Jang bojsa u Ligi šampiona i u porazu protiv Partizana u poslednjem kolu jesenjeg dela sezone pokazali da poseduje osećaj da se stvori na nebranjenom mestu.

Ako je toliko podložan negativnom uticaju društvenih mreža, stvar je njegove prirode i socijalno-emocionalne zrelosti koja se ispostavlja da je na pubertetskom nivou, a ne u klasi profesionalnog sportiste, očvrslog i postojanog.

Uloga klupskog psihologa

Psiholog Žarko Trebješanin, uz ogradu da mu je nepoznata suština problema Zvezdinog fudbalera, drži da nema ljudskog bića potpuno imunog na takve talase, a da je individualno pitanje kako će ko s tim da se nosi.

– Ne postoji natčovek ili svetac koji je u savremenom dobu beskonačno otporan na uticaje s društvenih mreža, naročito ako su kritike koje ga dotiču okrutne, uvredljive ili neosnovane. I igrač Crvene zvezde je od krvi i mesa, sa svojim osećanjima i doživaljajima. To što je stranac, koji za kratko vreme treba da se prigalodi zahtevima kluba i novoj sredini u kojoj igra i živi, može isto da ga sputava ka punom doprinosu. Ukoliko je po prirodi ranjivog karaktera, kritike će mu poljuljati samopouzdanje u većoj meri. Ako je optimističkog duha, gledaće na sve kao na prolaznu krizu. S obzirom na to da se radi o igraču koji je deo kolektiva, od pomoći bi bio klupski psiholog, stručno lice koje će dublje da sagleda razloge za njegova razočaranja i da ga uzdigne savetima – kaže Trebješanin.

Miloljub Ostojić, koji je bio Zvezdin trener jedno kratko vreme 1999, smatra da je vađenje na društvene mreže loš alibi.

– Ako je to razlog Ndiajeove nezadovoljavajuće igre, onda je to odličan primer da se ukaže zašto trener mora da bude i psiholog. Ne, naravno, sa stručnim znanjem nego s ljudskim osećajem kako da priđe igraču, pogotovo igraču od koga su očekivanja velika, a očigledno je da je u doprinosu podbacio. Trener treba prvo da uoči problem i da dopre do njegove srži, a ne olako da prelazi preko toga jer je igrač potreban njemu, a ne on igraču. Dobro organizovan klub kao što je Crvena zvezda trebalo bi po ugledu na evropske klubove da ima psihologa u klupskoj strukturi. Ja kao trener nikada nisam imao to stručno lice neposredno od pomoći u radu, ali sam uvek od ljudi kojima je to oblast delovanja tražio savete ako bih video da je s nekim igračem neophodno da se porazgovara i mimo striktnih fudbalskih stvari – zaključuje Ostojić.