Vera Nikolić: Šetnja hodnikom od 25 koraka

I njenog podviga od 20. jula 1968. godine, kada je s nepunih 20 godina, na Otvorenom prvenstvu Velike Britanije, pretrčala najveću domaću nadu Lilijan Bord, a njenih 2:00,5 upisani kao svetski rekord u trci na 800 metara, ostavši to tačno 1.084 dana. Nekoliko decenija posle, osvajačica prvog zlatnog atletskog odličja za Jugoslaviju na šampionatima Starog kontinenta, kao i svi naši sugrađani rođeni pre 65 i više godina, već nedeljama ne napušta porodični dom.

– Nastavila bi Zemlja da se okreće i bez mene, ako bi mi korona virus došao glave, ali ja bih još toliko toga da doživim i uradim, s mojim unucima pre svega. Zato se pridržavam svega što nam je rečeno. Tako nam je kako nam je…. I ja bih volela da mogu sama do radnje, da viđam ostatak porodice, družim se s prijateljima… Ali ću se strpeti dok ne prođe ovo zlo – kaže za Danas evropska prvakinja iz 1966. i 1971. godine, čiji je državni rekord decenijama odolevao „nasrtajima“ novih naraštaja.

Našoj sagovornici nije bilo teško da se pomiri sa ograničenjima.

– Ne znam za druge ljude, ali mi sportisti smo dosta jake ličnosti. Kada je počelo vanredno stanje rekla sam sebi „Ovo je viša sila, protiv nje se ne može. Moraš i možeš da izdržiš.“ Što pre prihvatiš stvari to ih lakše prebrodiš. Ako sam nekada mogla da trčim kilometre i kilometre po oranicama, s blatom do kolena, onda mogu i da preživim kućnu samoizolaciju. Da, tada sam imala 16, 17 godina i ništa mi nije padalo teško, ali sam mudrija u 71-oj.

Jedna od najboljih učenica čuvenog ćuprijskog stručnjaka Aleksandra Petrovića nije od onih penzionisanih atletičara što svaki dan prevale kilometre šetajući, ali nalazi način da nadoknadi nedostatak kretanja.

– Ne mogu i neću po ceo dan da sedim. Na spratu zgrade u kojom živim, hodnik između četiri stana pređe se u 25 koraka, a ja svako jutro i veče 15 minuta hodam tom maršrutom. Ne preskačem ni vežbe za kičmu. Razgibavam se i radeći kućne poslove. Kao i svakoj ženi zatvorenoj u četiri zida, kuća mi nikada nije bila čistija. Samo, moraću ponovo u krug, prostoriju po prostoriju…

Nikolićevoj je žao što je morao biti odložen najveći ovogodišnji sportski događaj u Tokiju, gde je Španovićeva ciljala titulu na možda svojim poslednjim Olimpijskim igrama u karijeri, ali ima poruku za bronzanu skakačicu iz Rio de Žaneira 2016.

– Želim joj najpre da sačuva dobro zdravlje, a onda da zadrži fokus i vredno radi do novih takmičenja. To bi bila moja poruka podrške svim srpskim sportistima. Sve njihove kolege na svetu su u istom problemu. Doći će dan kada će nastaviti gde su prinudno zaustavljeni.