25.000 razloga zbog kojih je Severina otišao iz Partizana: Da li je Crvena zvezda već odbranila titulu prvaka Superlige?

Severina je tako krenuo putem Takume Asana, Nemanje Jovića, Fuseni Dijabatea, Sedrika Gogue… Ko ne nauči istoriju, mora da je ponovi. A u Partizanu je već predugo pravilo da se ignorišu zahtevi igrača za razgovor o problemima i da se na njihovom rešavanju ne radi.

Da niko nije ni hteo da sasluša Severinu i koje probleme ima najbolje govori činjenica da je ignorisano pismo upozorenja koje je uredno, u skladu sa propisima FIFA, poslao klubu.

Problem verovatno ne leži samo u tih 25.000 evra. Zaradio je Severina do sada od Partizana mnogo više, a zaradio bi još više da je ostao klubu.

Pravi problem očigledno leži u organizaciji, u menadžmentu kluba, koji je odlučio da taljaga, da ne smeta u Superligi onima kojima je to takmičenje podređeno. I to sada očigledno znaju svi, od predsednika u ostavci (Milorada Vučelića), koji misli da je time oprao ruke, do čistačice u Humskoj.

Kolateralna šteta je Igor Duljaj koji kaže da mu se Severina javio samo zato što su kao trener i igrač imali odličan odnos. Da mu se nije javio, verovatno bi klub kao i za Dijabatea mislio da je odbegao bez pozdrava, pošto izgleda pisma upozorenja o primanjima igrača završavaju u „spam“ pošti.

Tužno je i što se osim Duljaja izgleda niko nije ni zabrinuo za stanje u klubu i da li će do kraja sezone zadržati prvo mesto na tabeli. Radovaće se izgleda samo oni koji su odlučili da Partizan unište do kraja, dok ne ostane bukvalno crno-bela fleka od njega.

Neće se ovome radovati ni navijači Zvezde, iako čelnici kluba sa „Rajka Mitića“ slobodno mogu da otvaraju šampanjac i natenane planiraju s kojim timom će da napadnu Ligu šampiona iz poslednje kvalifikacione runde (šampion će igrati samo poslednje kolo kvalifikacija, vicešampion će od druge runde).

Pravi navijač Zvezde neće se radovati tituli koja dolazi kao posledica sistematskog i temeljnog urušavanja najvećeg rivala. Zvuči otrcano, ali je nažalost istinito – bez jakog Partizana nema ni jake Zvezde, i obratno.

Odlaskom Severine nije izgubio samo Partizan – izgubio je ceo srpski fudbal. Izgubila je i Crvena zvezda jer se nastavlja niz igrača koji beže iz našeg fudbala glavom bez obzira. To će uticati i na reputaciju i crveno-belih kada budu želeli da dovedu u Srbiju nove strance, da im zamene talentovane klince koje su zimos but zašto rasprodali (možda da bi otplatili dug Baraku Baharu).

Odlaskom Severine uprava je korak bliže da spase Igora Duljaja neprijatnosti koje je imao jedan od njegovih prethodnika, Marko Nikolić, kada je 2018. godine menadžmentu kluba morao da objašnjava zašto je osvojio titulu s duplo slabijim timom od onoga koji je u večitom rivalu imao Miodrag Grof Božović – trener koji je bukavno bio državni projekat i po koga je u Rusiju slat avion Vlade Srbije kada je potpisivao ugovor sa crveno-belima.

Bahata družina u vrhu Partizana verovatno je srećna jer je odlaskom Severine obavila već u februaru dobar posao zbog koga su i instalirani u Humskoj pre više od pola decenije. Međutim, istorija će ih pamtiti kao bukvalne grobare Partizana – samo je pitanje ko će poslednji ašov zemlje baciti na klub koji su sada i doslovno odlučili da polože u raku.

Lestvica je sada izgleda podignuta još više. Cilj više nije samo biti iza Crvene zvezde. Cilj je da klub više ni ne postoji na srpskoj fudbalskoj mapi. Živeli i nazdravlje.

Kao simpatizer Crvene zvezde (a ovo prvi put u životu otvoreno navodim kao novinar, što i nije baš profesionalno) – ja ću umesto da nazdravim, da prospem jedan gutljaj na zemlju. Nekada veliki rival je u najmanju ruku zaslužio da mu se, ako ništa drugo, oda pošta i zahvalnost za sve što je uradio u srpskom fudbalu u poslednjih sedam i kusur decenija.

Dizao je lestvicu konstantno i terao Crvenu zvezdu da bude bolja – od finala Kupa šampiona 1966. do svih titula koje je osvajao. Nije zaslužio da mu na kraju presude nefudbalske stvari i da bitku izgubi za političkim stolom umesto na terenu.