Sistemski do titula

Prvo mlada selekcija, novi kontinentalni šampion u kategoriji igrača do 21. godine, a onda podmlađeni sastav A reprezentacije, osvajač Kupa Konfederacije, najvećeg takmičenja u završnoj godini pred Svetsko prvenstvo.

Ni fudbalske nade zemlje pobednika Mundijala 2014. ni nešto stariji momci, sa šireg spiska selektora Joakima Leva, nisu pregazili protivnike u finalima turnira u Poljskoj i Rusiji, ali su i jedni i drugi bili mudriji, taktički spremniji i konkretniji od Španije, odnosno Čilea i minimalnim, ali zasluženim pobedama od 1:0 ponovo demonstrirali moć i silu Elfa. Koja nije ni slučajna, ni od juče ni prolazna. Rade i drugi nacionalni Savezi planski, štancuju i druge države talente u kopačkama ili ih „uvoze“ ako zaškripi domaća proizvodnja, pa ih pažljivo prevode u najjaču postavu, a tamo brižljivo neguju, ali Nemci to rade najbolje. Sa specifičnom germanskom upornošću i rešenošću da, pre ili kasnije, stignu do cilja. Loši periodi, bez vrhunskih rezultata, druge obično slome ili makar pokolebaju, a njih samo nateraju na još veću mobilizaciju i žešći rad. S kontinuitetom u izborima (svih vrsta) i doslednošću u njihovoj primeni, kao presudnim faktorima uspeha. Grci su izmislili reč sistem, a Nemcima je ona deo nacionalnog genetskog koda, s gomilom fudbalskih dokaza njihove specifične promišljenosti u potezima. Toliki umiru u lepoti i žive od navijačkih uzdaha oduševljenja, a samo Panceri otvoreno i bez zadrške služe njegovom visočanstvu – rezultatu, do kojeg stižu čak i kada ih svi otpišu, ne verujući da se mogu vratiti iz ambisa i nokautirati protivnika.

Upinjali su se Čileanci i Španci iz petnih žila da im pomrse računicu u Sankt Peterburgu i Krakovu, pogotovo južnoamerički finalista (bolji u svim statističkim parametrima osim u golovima) s fenomenalnim golmanom Klaudiom Bravom i kao osice upornim igračima u završnici, ali su potezi Larsa Štindla, u duelu „matorih“, i Mičela Vajzera, u sudaru mladih, doneli nove trofeje fudbalskoj velesili iz Berlina. Prvi u Kupu konfederacija i drugi na EP-21.

I, što je još važnije, zaoštrili konkurenciju među fudbalerima u belo-crnim dresovima pred Mundijal 2018. Maks Arnold, Mahmud Dahud, Maks Majer, Žeremi Toljan, Niklas Štark, Leon Gorecka, Andre Širle, Julijan Brant… daju selektoru Joakimu veliku mogućnost izbora za takmičenje u Rusiji. I teraju standardne reprezentativce na njihovim pozicijama da spavaju poluzatvorenih očiju.

Lev zvani pobednik

Slučaj selektora A tima Joakima Leva savršena je ilustracija sistemskog rada u FS Nemačke. Ovom stručnjaku se veruje još od 2006. godine, glava mu je bila sigurna na ramenima i kada su se dešavali rezultatski podbačaji, a on se na tom retkom statusu zahvalio sa 102. pobede u 152. meča s njim kao komandantom. Računajući samo 90 takmičarskih utakmica, Pancere je predvodio u 71. trijumfu, 10 remija i svega devet poraza.