Šizofrenija u fudbalskoj SNSrbiji

Pokušao sam, ali nisam uspeo da pronađem adekvatniji (nemedicinski) opis onoga što se prethodnih dana dogodilo na Skupštini Fudbalskog saveza Srbije, bez namere da na bilo koji način uvredim ljude koji imaju probleme sa ovom opakom bolešću.

Najkraći opis događaja u Staroj Pazovi bio bi ovakav: Fudbalski radnici, razni delegati i ostali istaknuti stranački poltroni u fudbalskim strukturama su još u nižim fudbalskim organizacijama, od Fudbalskog saveza Beograda do Fudbalskog saveza Istočne Srbije i tako redom, izabrali Nenada Bjekovića za jedinog kandidata na izborima za predsednika FSS. Svaka druga opcija, poput pokušaja ulaska u trku nekadašnjeg prvog čoveka FSS Nebojše Lekovića, bila je sasečena u korenu.

Teško je razumeti, ali probajte pažljivo da pratite dalje. Isti ti fudbalski radnici koji su izabrali Bjekovića kao jedinog kandidata, naprasno su kao delegati u Skupštini FSS odlučili da ne žele Bjekovića za predsednika, pa su bojkotom, odnosno nedostatkom kvoruma minirali da on aklamacijom postane prvi čovek srpske „kuće“ fudbala.

Dakle, još jednom: delegat koji je recimo u FS Vojvodine glasao za Bjekovića da bude kandidat za predsednika, ne slaže se kao predstavnik Skupštine FSS da isti taj Bjeković bude predsednik.

E sad, isti taj delegat koji hoće, pa neće Bjekovića – nema drugog kandidata za koga bi glasao jer su naprosto svi u svim savezima hteli samo, jedino i isključivo Bjekovića i nikog osim Bjekovića. Ali, sad su se predomislili. Iz vedra neba. Tek tako. Da nije smešno, bilo bi… Ustvari, nije smešno.

Ako vam i dalje nije jasno šta se zapravo dogodilo na Skupštini FSS, ne brinite – ni mnogim delegatima nije jasno zašto su u poslednjem momentu dobili drugačija uputstva, zbog čega je cela stvar i postala šizofrena.

Ako vas zanima od koga su dobili uputstva – od istog onog koji danima kroz medije plasira priču da će Branislav Nedimović od januara postati novi predsednik FSS.

Sad, kad pitate kakve veze ima bivši ministar poljoprivrede s fudbalom – verovatno iste koliko i ja kao novinar s medicinom. Ali eto, usuđujem se da postavljam dijagnoze događajima (možda se i poneki učesnik pojedinačno prepozna).

A moja dijagnoza za ovu situaciju je prilično blaga, pošto nema dileme da će političko-koruptivni kancer nastaviti da razara srpski fudbal. Nama jedino ostaje da se zabavljamo da li je Kurta bio bolji od Murte, Kokeza od Toleta, Bjeka od Kokeze, Nedimović od Bjeke… A sa SNSrpskim fudbalom zabava izgleda nikada ne prestaje.