Skariolo uporedio košarkaše Španije sa fudbalerima Danske i Lestera

Dan posle grandioznog dočeka u Španiji, italijanski stručnjak Serđo Skariolo dao je opširan intervju tamošnjoj Marki, na čijim stranama je potanko objasnio kako se kalilo zlato na upravo završenom Evrobasketu.

Kada ste 30. avgusta krenuli za Tbilisi, da li ste očekivali da će se sve ovako završiti? Slavljem.

„Iskreno, nisam. Uvek mislim da možemo da uradimo dobar posao, da igramo dobru košarku, da će tvoj tim pokazati pravo lice i da će uvek biti spreman da se nadmeće. U to nikada nisam sumnjao, u želju za nadmetanjem. Međutim, kada svi predviđaju da ćete šampionat okončati osmi, a vi postanete šampion, onda je to iznenađenje“.

Da li se sećate nekog većeg iznenađenja u španskoj košarci?

„Dešavaju se iznenađenja, to je sport. Međutim sada zbog ovog šampionata koji se tek završio, teško je porediti ranije događaje. Ne sećam se da se dešavalo da ekipa kojoj predviđaju osmo mesto postane prvak. Na pamet mi pada kada je Lester postao šampion Premijer lige ili kada je Danska zauzela mesto Jugoslavili na Evropskom prvenstvu 1992 i na kraju postala šampion. Eto, to je nešto što može da se meri sa našim iznenađenjem“

Posle zlatne medalje u Kini 2019. godine rečeno je da je to bilo vaše remek delo. Međutim, da li je možda ipak ova medalja u Berlinu?

„Osećam veliki ponos i zadovoljstvo što sam deo ovakvih uspeha. Teško je praviti bilo kakva poređenja. Na ovom nivou košarke morate da razmišljate o mnogim stvarima, iskreno, meni lično je bilo teže ranije jer smo imali igrače sa ogromnim talentom, svi su zvezde u svojim klubovima, rešavaju utakmicem a kada dođu u reprezentaciju, nekima ja moram da kažem da će na ovoj utakmici igrati pet minuta, ili da bude fokusiran samo na odbranu. Takve stvari su za mene teže. Na ovom šampionatu mendžment takvih stvari je bio vrlo jednostavan jer smo svi sklonili ego sa strane, svi su bili igrali jedni za druge i zlatna medalja je produkt toga.“

Da li vam je ova grupa igrača najdraža?

„Ne znam. Najdraža.. zavisi. Sve grupe su mi drage iz nekog razloga. Ipak zbog svega, ovak grupa je pružila preko očekivanja.“

Kako se dođe do toga da vas niko ne vidi kao ozbiljnog kandidata za medalju do šampiona Evrope?

„Nema tu nekog tajnog recepta. Uvek idete iz dana u dana. Gledate zadatke koje morate da ispunite tog dana. Kocentrišete se na analize, na rivala. Posvetite se svemu. Kada se te stvari skupe i radite ih iz dana u dan, onda sebi otvarate vrata uspehu.“

„Dešavaju se iznenađenja, to je sport. Međutim sada zbog ovog šampionata koji se tek završio, teško je porediti ranije događaje. Ne sećam se da se dešavalo da ekipa kojoj predviđaju osmo mesto postane prvak. Na pamet mi pada kada je Lester postao šampion Premijer lige ili kada je Danska zauzela mesto Jugoslavili na Evropskom prvenstvu 1992 i na kraju postala šampion. Eto, to je nešto što može da se meri sa našim iznenađenjem.

Posle pripremne utakmice Slovenije i Srbije rekli ste da ne znate da li da nastavite da gledate utakmicu jer biste mogli da budete u depresiji. Da li ste se zaista tako osećali li je to bila taktika?

„Prijateljske utakmice su nešto sasvim drugo. Sliže da se vidi čime ekipa raspolaže, takmičarski mečevi su neuporedivi.“

Mnogi vide pobedu Španije kao pobedu timske igre protiv individualnog kvaliteta.

„Timovi koji su imali NBA zvezde, MVP igrače su ostali iza nas. Nivo kvaliteta je zaista bio ogroman. Košarka je takva, uvek nagradi ekipu koja pronađe timski duh na parketu. Nesebična kretnja lopte, poštovanje uloga na terenu, jak trening, pomaganje, manjak ega, to su stvari koje donose pobede u košarci koja je timski sport. Kao trener ne bih mogao da budem srećniji. Odigrali smo odličan turnir“.

Sa četvrtom zlatnom medaljom na šampionatima Evrope pretekli ste imena kao što su Dušan Ivković, Aleksandar Nikolić, ispred vas je samo još Aleksandar Gomeljski.

„Iskreno ne razmišljam o tome. Pomenuli ste velike trenere, ali ne obraćam pažnju na to. Medalja će zauzeti mesto u mojoj sobi trofeja i to je to, idemo dalje. Razmišljam o narednim izazovima“.

Pomenuti treneri su imali dugačke karijere. Vi trenutno imate 61 godinu. Koliko dugo još nameravate da budete selektor?

„S vremena na vreme prođe mi kroz glavu ideja o penziji. Ipak, i dalje volim trenerski posao i volim košarki. Imam energije i trenutno se osećam spremno da nastavim ovaj posao jer još uvek imam želju da se nadmećem“.

Da li ste pratili društvene mreže? Vlada potpuna euforija, neki pozivaju da vam se napravi statua u Madridu.

„Trenerski posao je takav da ste u centru pažnje javnosti. Sve to na kraju zavisi od rezultata. Moram trezveno da razmišljam u svim situacijama i kada tim pobeđuje i kada gubi. Ne bih mogao da imam balansiran život ako bi dopusti oda me emocije preplave bez obzira da li su dobre ili loše. Do sada sam uspeo u tome. Sada je došao momenat kada su svi euforični, ja nikada nisam takav.“

Kako vam izgleda budućnost španske košarke?

„Ne želim da ljudi sada pomisle da će u budućnosti sve biti lako jer smo sada osvojili zlato koje niko nije očekivao. Uvek je potrebna borba i veliki rad kako biste napredovali u svim segmentima. Imamo igrače koji su pokazali talenat koji moraju da nastave da idu u pravom smeru. Imamo Usmana Garubu koji može da bude sjajan košarkaš, ostali takođe pred kojima je svetla budućnost. Krenuli smo na ovaj put kroz pustinju i imali smo sreću da naiđemo na oazu već na prvom kilometru, ali ne smemo da se opuštamo jer ne znamo kolika je pustinja“.

Sada vas čekaju izazovi u Virtusu iz Bolonje. Da li su se oni protivili što ste i dalje selektor?

„Nisu. Sve ide po planu. Uvek postoji prostor za dogovor i plan kako bi se situacija dodatno harmonizovala. Formalno, nisu imali nikakve zamerke“, zaključio je trofejni Skariolo.