Skok, faulovi i odbrana – problemi koje Partizan mora da reši

Sigurno da nikome u klubu nije prijatno, s obzirom na to da je posle četiri kola ostvarena svega jedna evroligaška pobeda. Partizan je u Atini bio veoma blizu da se trijumfalno vrati u Beograd međutim ponovo nije uspeo da popravi goruće probleme sa kojima se bori od starta takmičarske godine.

Puleni Željka Obradovića pali su na ispitima: dobra odbrana, kontrola skoka i faulova.

Iako je četvrto kolo nepotpuno, napredna statistika jasno pokazuje da je odbrana Partizana jedna od najslabijih u Evroligi. Od četiri odigrane utakmice, čak na tri su crno-beli primili 90 i više poena (Makabi, Barselona, Olimpijakos).

Srpski velikan trenutno ima najviše problema sa protivničkom igrom u „piku“. Ni protiv Olimpijakosa defanziva u datom segmentu nije bila mnogo bolja. Frenk Kaminski, Balša Koprivica i Alen Smailagić na poziciji pet definitivno nemaju odbrambeni kapacitet i sposobnosti Matijasa Lesora sa kime je Partizan u datom defanzivnom segmentu mogao lako da preuzima protivničkog beka, radi visoka iskakanja na blokadi vršeći konstantan pritisak na prvom pasu.

S tim u vezi i ne čudi što je klub aktivan na tržištu u potrazi za daleko mobilnijom peticom.

Naravno, defanzivni propusti sigurno nisu isključivo stvar loših postavki i kretnji centara već kompletnog tima, ali je poroznost na petici poprilično jasna.

U datim okolnostima, Željko Obradović se često opredeljuje za preuzimanja što dovodi do mis-meč situacija koje protivničke ekipe lako prepoznaju. Videlo se i u Atini koliko je problema odbarana imala sa Milutinovim i Falom na petici, zbog čijih su markacija spoljni igrači Olimpijakosa neretko ostajali u povoljnim pozicijama za šut sa distance.

KONTROLA SKOKA

Takođe, stabilnost na skoku trpi zbog preuzimanja i ostajanja niskih igrača na visokim iz protivničke ekipe. Baš kao i protiv Barselone, Partizan je imao velikih problema u kontroli skoka u duelu sa Olimpijakosom. Crveno-belu su duel završili sa čak osamnaest ofanzivnih skokva. Prethodno je Barselona u Beogradskoj areni pokupila šesnaest lopti pod košem Partizana, a Makabi jednu manje u Tel Avivu.

Problem je u zagrađivanju protivničkih igrača ali i manjku komunikacije, odnosno koncentracije. Akcenat bi trebalo da bude u zagrađivanju igrača prilikom šuta a ne na tome gde će lopta da padne, odnosno kako će da se odbije od obruč.

PROBLEMI SA FAULOVIMA

Po principu spojenih sudova, nemanje kontorle na skoku uzročno je povezano i sa problemima sa kojima se košarkaši susreću kada je reč o faulovima. Frenk Kaminski je u Atini završio meč zbog pet faulova već u 28. minutu. Alen Smailagić je iz istih razloga morao na klupu pred kraj četvrte deonice, a ni Zek Ledej nije završio meč na isteku produžetka, već malo ranije zbog petog faula.

Pi Džej Doužiru desila se ista stvar kao i na meču sa Barselonom. U ranoj fazi utakmice napravio je dva faula što je uticalo na njegov intenzitet u odbrani. Stekao se utisak da je posle trećeg faula u podsvesti svo vreme vodio računa da ne napravi i četvrti, međutim poput meča u Beogradskoj areni, ni u hali „Mira i prijateljstva“ kraj utakmice nije dočekao bez pet tačkica pored svog imena.

Da stvar nije bezazlena pokazuje i podatak da Fren Kaminski nije odigrao nijedan evroligaški meč a da nije imao problema sa napravljenim prekršajima.

U Atini se ni sudije nisu proslavile. Sigurno je da su mogle da imaju bolje procene, dosledniji kriterijum ali je bilo evidentno da Smailagić i Kaminski po snazi i korpulenciji nisu mogli da se nose sa Milutinovim i Falom. Čim bi dobili loptu u reketu centarskim zakorakom lako su rešavali situacije pod košem.

LUTANJE KEVINA PANTERA

Statistički gledano Kevin Panter je u Atini odigrao bolji meč u odnosu na duel sa Barselonom ili Makabijem, međutim u pogledu donošenja adekvatnih rešenja, pogotovo u odsutnim trenucima utakmice (pre svega regularnog dela) Amerikanac je možda i najveći tragičar.

Njegov uticaj na igru, sve do poslednje deonice nije bio na željenom nivou. Imao je mnogo problema sa agresivnim Tomasom Vokapom u odbrani na perimetru ali je u četvrtoj četvrtini podestio na izdanja iz prethodne sezone.

Za nekoga ko je dobar šuter, zanimljiv je podatak da je protiv Olimpijakosa i Barselone vezao dve utakmice bez pogođene trojke ali je u poslednjoj deonici bio produktivan u šutu sa poludistance iz driblinga. Od svojih 17, osam poena je ubacio u odlučujućoj deonici regularnog dela meča, međutim kada se lomilo direktno je kumovao odlasku u produžetak.

U poslednjem minutu je u dvema situacijama morao bolje odluke da donese. Imao je poziciju u mis-meču sa Nikolom Milutinovim i u obe situacije odlučivao se za šut umesto da je probao da krene na prodor ili da pusti pas ka saigraču.

U poslednjih desetak sekundi, kada je Partizan pokušavao da dođe do trijumfa, sporim rekacijama, neodlučan dozvolio je da ga udvoje maltene na polovini terena, izvrše pritisak i primoraju da napravi grešku u formi „preko pola“.

Ni u dodatnih pet minuta nije bio naročito uticajan na igru Partizana. Ubacio je dva poena ali kada se lomilo, u odsutnim trenucima, u poslednjih šezdeset sekundi nestao je sa napadačkog radara. Panter je u produžetku samo jednom pokušao iz igre, što je premalo za najboljeg igrača, najplaćenijeg, ujedno i kapitena ekipe.