Strelac najviše golova u istoriji reprezentacije Srbije dao svoj sud o brojnim aktuelnim i škakljivim temama u našem fudbalu.
Najbolja! Odlazeća 2022. biće ukras, nikako zenit karijere Aleksandra Mitrovića. Srpski golgeter, sa Zlatnom loptom pokraj prezimena, ispraća godinu nabijenu uspesima na svim poljima. Spreman da u narednoj nastavi stojevim koracima napred.
Pisac moderne istorije srpskog fudbala, ponosan na put iza sebe, uvek gleda u budućnost. Ovog puta, s posebnim motivom – drugim naslovom najboljeg izdanka domaće škole fudbala.
„Zlatna lopta najbolja je satisfakcija i nagrada u odlazećoj godini. Hvala ljudima iz Fudbalskog saveza Srbije, ulagao sam mnogo žara i energije u svakoj utakmici. Ispraćam najbolju godinu u karijeri, uspešnu na svim poljima. Maksimum u datom trenutku ne znači i konačan zaključak, u 2023. nastavljamo zajedno, u državnom timu, klubovima… Obaveze se množe“, odaje Aleksandar Mitrović utisak superzadovoljnog momka tokom razgovora za Sport klub, poslednjeg u 2022.
Ostaje li posle svega žal zbog Mondijala u Kataru? Hteli ste mnogo, Srbija verovala u vas – na kraju veliko razočaranje?
„Žal nikako! Ophrvali su nas mnogobrojni problemi, povrede udarile u timske temelje. Nažalost, u ključnom trenutku nismo bili maksimalno spremni za mondijalske izazove. Da se razumemo, isključivo pričam o povredama.“
Ne liči li ta priča na alibi?
„Nemojte, molim vas. Povrede su isključivi razlog, zbog kojeg smo se udaljili od cilja. Veliki broj reprezentativaca ispao je iz stroja, samo mi znamo koliko smo muka istrpeli. A, kad nisi fit, logično, ne možeš ni taktički da odgovoriš zadacima na terenu. Dobro sam promislio svaki potez tokom mondijalskih 300 minuta. I ostajem pri tvrdom stavu – jesmo mogli više, ali nema razloga da žalimo. Viša sila urotila se protiv nas.“
O čemu ste još razmišljali posle povratka iz Katara?
„Stekao sam utisak da su se pojedinci naslađivali problemima reprezentacije. Čini mi se da unutar pojedinih krugova postoji želja da nas što pre slome! Jedva su dočekali ispadanje i osuli paljbu. Po principu – njima je dobro, koliko je fudbalskoj Srbiji loše. Navikao sam, posle decenije u reprezentaciji, na sve i svašta, tako i jasno ciljane kritike.“
Na koga mislite?
„Konkretno, hijene oko Fudbalskog saveza Srbije. Sakrivene u kojekakvim rupama, ćutale su dok je Srbija gazila sve pred sobom. Pitanje vremena je bilo kad će osuti paljbu po nama. Već viđen scenario, samo što su pojedinci direktno dodatno nišanili i ka selektoru Draganu Stojkoviću. A, kad smo sa Piksijem briljirali, nigde istih stručnjaka, nije bilo.“
Znaju li se njihova imena?
„Prvo da razjasnimo, našim navijačima, naciji, svaka čast. Osećali smo podršku na svakom koraku i obećavam – od marta, s prvim kvalifikacionim utakmicama za Prvenstvo Evrope, vratićemo duplom merom. Pobedama! Važna dopuna – jedno je biti trener, sasvim drugo komentator, pored TV ekrana. Pojedinci su osetili potrebu da komentarišu Piksijev učinak, iako su miljama daleko od selektora, njegovog imena, karijere, ali i našeg tima. Pitanja o pripremi utakmice, raspoloživom kadru, povredama, psihološkom stanju fudbalera, kao da nisu bitna. Ne ide to… Klupa i teren su jedno, televizija, studio, sasvim drugo. Dobili su pet minuta slave! Potrudićemo se da već od marta priču nastavimo u drugačijem, nama znanom smeru.“
Bruji domaća javnost i u ovim danima o fudbalu. Jeste se Mondijal završio pre 13 dana, ali priče o raspodeli novca od premija dobro tresu Srbiju, prete da izrastu u aferu. Čak se pojavila i teorija da unutar ekipe postoji grupa reprezentativaca, nezadovoljnih raspodelom novca?
„Odmah ću vam reći – još jedna laž! Niko od nas ne igra za Srbiju zbog novca. Lično, sramota me i da pričam na temu premija. Igramo u odličnim klubovima, zarađujemo i više nego dovoljno, reprezentacija traži čistu glavu i srce. Novac nije bitan! Ne ulazim ko je koliko dobio, niti me tuđi novac interesuje. Znam da su ispoštovani svi ljudi u sistemu Fudbalskog saveza Srbije, najuže jezgro „A“ selekcije takođe. Svi do jednog!“m utisak da su se pojedinci naslađivali problemima reprezentacije. Čini mi se da unutar pojedinih krugova postoji želja da nas što pre slome! Jedva su dočekali ispadanje i osuli paljbu. Po principu – njima je dobro, koliko je fudbalskoj Srbiji loše. Navikao sam, posle decenije u reprezentaciji, na sve i svašta, tako i jasno ciljane kritike.“
Ostalo je nejasno u Kataru – „trpe“ li se Aleksandar Mitrović i Dušan Vlahović zajedno na terenu?
„Pokazali smo više puta da se odlično slažemo! Kvalifikacije, put do Katara, zajedno nismo izgubili utakmicu do Švajcarske. Za dobre fudbalere, u svakom timu, mora da ima mesta! Bože zdravlja, da se Vlahović oporavi i videćete od marta šta možemo. Ljudi, u Srbiji, ne shvataju koliko je delikatna situacija bila u Dohi. Duci još ne može da igra, moji bolovi ne prestaju. Injekcije, lekovi, skoro da ništa ne pomaže. Boli i dalje, Premijer liga ne trpi četiri nedelje pauze.“
Koliki trag su na ekipu ostavile priče o navodnoj „seks aferi“, posle remija sa Kamerunom?
„Ružno. Podlo, prizemno, govorimo o udarima na ljudske živote. Nema šale sa tim stvarima, nije priča u stilu „psi laju, karavani prolaze“. Mnogo ozbiljnije posledice mogla je da ostavi. Ljudi su zavisni, ljubomorni, svesno su plasirane zle ideje, pogotovo u situaciji očiglednih problema.“
Da se vaše ime našlo u centru kako biste reagovali?
„Trudim se da isključim glavu i ostanem imun na pošasti modernog doba, društvene mreže posebno. Svako ima pravo na mišljenje, sa modernim tehnologijama javno, i to ne sporim. Čak je i dobro što se šira grupa ljudi na taj način oseća bitnim. Opet, moj je stav – možda nije bitno šta, ali jeste ko kaže. Pihvatam kritike, ali znam ko Aleksandru Mitroviću želi dobro. I stav dobronamernih ljudi maksimalno poštujem.“
Lažne informacije na društvenim mrežama, ipak, često pogode u srce?
„Komentare ne čitam! Da sam se bavio tuđim mišljenjima, ne bih dovde ni dogurao. Ne interesuju me stvari na koje ne mogu da utičem.“
Plaši li vas mogući odlazak Dragana Stojkovića sa klupe državnog tima?
„Nije vreme, ni mesto da se razmatra opcija o odlasku selektora.“
Znate da je u Srbiji sve moguće?
„Ne vidim razlog da se raspravlja o poverenju čoveku, čije su nepune dve godine mandata ispunjeni vedrinom, odličnim rezultatima, povratkom vere u državni tim. Napravili smo mnogo dobrih stvari, predstavili superofanzivan fudbal, igrali na Mondijalu, domogli se „A“ divizije Lige nacija. Sport, fudbal pogotovo, traži kontinuitet. Sramota me, zato, da pričam o Piksijevom odlasku.“
Ima li nade za srpski fudbal, posle još jednog posmondijalskog loma, nalik 2006, 2010. i 2018. godini?
„Navikli smo na usud optužbi i sukoba posle velikih takmičenja. Uzastopna učešća na mondijalima nisu mala stvar, naprotiv. Pogledajte ko se nije ni dokopao Katara, a Srbija je igrala i četiri godine ranije, u Rusiji. Euforija može da bude dobra stvar, međutim, nama su potrebni trkači na duge pruge. Fudbal traži ponavljanje, kontinuitet, ne trpi stare zasluge. Naša generacija može mnogo da raste i zato podignutih glava gledamo napred…“
Dok 2023. kuca na vratima?
„Neka Bog podari sreću i zdravlje svim dobrim ljudima! Živeli, sve najbolje u novoj godini…“, zaključio je Aleksandar Mitrović još jednu prazničnu priču za Sport klub.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.