Nekada se o vaterpolo klubu Partizan pričalo i pisalo zbog silnih domaćih titula, brojnih evropskih trofeja, transfera vrhunskih igrača, dolazaka trenerskih veličina, gomile prvotimaca u reprezentacijama, a danas dođe u žižu javnosti samo kada zakuka na sav glas, moleći za milostinju.
Da bi platio put na neko gostovanje ili imao za grejanje bazena, kao što je sada slučaj.
– Nemamo para za dve i po cisterne mazuta, koliko nam je potrebno za mesečno grejanje bazenske vode, a da bi prvi tim i klinci iz klupske škole mogli da igraju i treniraju prinuđeni smo da apelujemo, molimo, vapimo… Bukvalno, prosimo. I nismo ponosni zbog toga, jer Partizan nije bilo kakav klub, ali kada se mora… – kaže za Danas predsednik jednog od tri najčešća kontinentalna šampiona Aleksandar Šoštar.
Crno-belima ovo nije prvi put da su na rubu propasti, ali čini se da joj nisu nikada bili bliži nego ove sezone, na čijem početku su zbog praznih džepova morali da odustanu od Lige šampiona.
– I pre je bilo veoma teško, ali nikada ovoliko. Problemi su eskalirali ovog proleća, kada smo sa Opštinom Voždovac ušli u spor oko prava vlasništva nad bazenom u okviru istoimenog sportskog centra. Mi imamo naše papire, oni svoje, a dok sud ne odluči ko je u pravu Partizan propada. Bojim se samo da ne nestane dok se ta pravna zavrzlama ne reši. Pomažu nas pojedinci, interveniše Savez ad hok, dobijamo neka sredstva od države, ali sve to nije dovoljno za normalan život kluba. A, i kako bi kada smo ostali bez prihoda, a sve obaveze prema objektu ostale su naša obaveza. Ne znam zašto, ali simptomatično mi je to da poslednjih sedam, osam godina nije kročio nijedan novi sponzor u klub, iako smo do juče igrali u Evropi, pre sedam godina je osvojili, posle bili četvrti na Fajnal-siksu. Imamo i situaciju da zakupci prostora na plivalištu ne plaćaju više Partizanu nego SC Voždovac. Ne možemo više nigde da zarađujemo mimo transfera igrača, koji nisu veliki. Nisu ni njihova primanja u Partizanu.
I sada bi čovek neupućen u vaterpolo problematiku pomislio da se radi o ko zna kako velikim sredstvima, a zapravo na plaćanje celog prvog tima godišnje ode manje novca nego za 12-mesečni angažman jednog prosečnog fudbalera u Crvenoj zvezdi i Partizanu.
– Stipendije prvotimaca zbirno nas koštaju oko 70.000 evra. Godišnje. I zbog toga nam momci i njihovi treneri sve mlađi odlaze u inostranstvo. To je tužna istina srpskog vaterpola, a ne samo ilustracija stanja u Partizanu. Urušava nam se sport koji nam je donosio i donosi više medalja nego bilo koji drugi timski sport. Neka se ne uvrede drugi, ali tako je.
Neki misle da su baš Šoštar i njegovi upravni odbori svojim lošim poslovanjem kroz prošlost krivi za tragičnu sadašnjost i s tim u vezi zagovaraju postavljanje drugih ljudi na ključne funkcije na vodeće pozicije u velikanu sa Banjice.
– Daj bože da neko prepozna značaj Partizana za srpski vaterpolo i uzme ga iz mojih „ruku“. Ovaj klub je postojao pre mene i morao bi da postoji i posle mene. Nije ovde reč o Šoštaru, Žiki, Peri, Lazi… nego o instituciji. Ona bi morala da bude sačuvana. Ako želimo da se dičimo novim medaljama reprezentacije. U suprotnom.. – zaključuje sagovornik našeg lista.
Gocić: Partizan = srpski vaterpolo
– Dobro mi je poznata teška situacija u Partizanu, ali opet ne mogu da poverujem kada čujem i pročitam da je doveden na ivicu ambisa. Boli me što jedan takav velikan prolazi kroz golgotu, ne samo zato što sam ja odrastao u njemu. Kada kažem da se plašim za opstanak crno-belih to znači da sam u ozbiljnom strahu od skorije amaterizacije celog srpskog vaterpola, jer je između njih, svidelo se to nekome ili ne, uvek stajao znak jednakosti. Razočaran sam i upiranjem prsta u Šoštara, ministra sporta Udovičića, opštinu, Beograd, državu… to naše običajno svaljivanje krivice na jedna leđa. Možda sam i ja kao njegov bivši igrač kriv za to što se dešava Partizanu, možda i vi koji godinama pišete o vaterpolu. Nije u tome suština. Poenta je da kao društvo moramo biti odgovorni prema jednom takvom trofejnom i, u principu, jeftinom sportu, čiji opstanak može da se obezbedi samo sistemskim rešenjima države. Sve drugo je gašenje plamenova, a ne požara.
Mladost ima milion evra od Zagreba
Predstavnici zagrebačke Mladosti, poslednjeg rivala Partizana u regionalnom takmičenju, zanimali su se za situaciju u kući svog večitog rivala iz doba velike Jugoslavije i ostali zgranuti onim što su čuli. Domaćini su bili još u većem čudu kada su zaznali kako prestoničke vlasti Hrvatske pomažu klub koji im je doneo brdo evropskih titula, kao Partizan – Beogradu.
– Samo od grada Zagreba vaterpolo klub Mladost ima zagarantovanih milion evra godišnje – prenosi nam Šoštar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
