Iznenađujuće saopštenje Upravnog odbora FK Novi Pazar, dan posle utakmice u Dobanovcima, u kojem je javnost obaveštena o odluci da tim istupi iz Prve lige trebalo bi da na Skupštini kluba, čija je sednica najavljena za danas pomerena za ponedeljak, dobije verifikaciju.
Ni oni koji su dobro upoznati sa snagom argumenata – ZA, ne mogu sa sigurnošću reći da li će se ostati pri izrečenom stavu. Skupština, kao najveći organ kluba, od ispadanja iz Super lige nije se sastajala, što je svojevrsni paradoks, obzirom da je klub i pre i posle toga prolazio kroz Scile i Haribde.
Nije bilo smešno, već tužno, kada je donedavni predsednik kluba Ćerim Šemsović prilikom podnošenja neopozive ostavke na mesto prvog čoveka Novog Pazara rekao da je on ionako bio predsednik na probi. Na tu funkciju nije izabran, jer lidera kluba bira skupština, a kako se u to vreme nije sastajala, to znači da on i nije bio predsednik, pa shodno tome nije ni mogao, a ni imao kome, da podnese ostavku. Ako je suditi po poslednjim nastupima Upravnog odbora, ne ostavlja se nikakva dilema o onome što bi danas moglo da se dogodi. Na osnovu njih stiče se utisak da šanse da se nastavi prvenstvo nikad nisu bile manje. Način na koji se odgovorilo bivšim asovima kluba, koji su listom protiv istupanja iz lige, takođe, nagoveštava ono što bi danas moglo da se dogodi. Na njihov dobronameran stav, doduše, ne i od svih kritički iskazan rečnikom i tonom koji bi se dopao članovima Upravnog odbora, došao je direktan, prilično oštar, pa i neočekivan odgovor. U svakom slučaju, mnogo je indicija koje upućuju na to da bi ponedeljak, 11. decembar, mogao da bude „dan D“ za novopazarskog prvoligaša, bilo da se donese odluka o nastavku ili odustajanju od takmičenja.
A šta je Novi Pazar pokazao na terenu, u možda i poslednjoj sezoni pod ovim nazivom, jer dođe li do napuštanja lige to će vrlo verovatno značiti i rastanak od dosadašnjeg imena. Finansijski problemi su toliko duboki da je u tom slučaju najlogičnije da će se u novi početak krenuti sa novim imenom i iz neke druge lige.
Dinamo iz Vranja i Metalac udaljili su se od osmog Novog Pazara ogromnih 15, odnosno 12 bodova. Dogodili se da nastavi takmičenje, prvo o čemu Pazar mora da razmišlja je opstanak, pošto ga od zone ispadanja dele samo četiri boda. Sve ostalo bilo bi još jedno kicošenje bez pravog razloga. Realnost je da će ,,plavi“ na proleće imati utakmicu manje na Gradskom stadionu, ali i da im u goste dolaze, izuzev Sinđelića, sve ekipe iz drugog, slabijeg dela tabele. Ne uliva optimizam podatak da se ove jeseni baš protiv njih mršavo pazarilo. Izuzmemo li poslednju Jagodinu, Živkovićev sastav nikoga od društva koje se nalazi između 9-16. mesta nije pobedio, doduše, nije mnogo ni gubio, samo od Radničkog iz Pirota (1:0) i Bežanije (2:0). Što je to tako, jedan od razloga je i taj da se sa njima šest puta sastajao na gostovanjima.
Da Novi Pazar nema tim za dva mesta koja vode u elitu nekima je bilo jasno već posle prvog kola, većini nakon trećine takmičenja. Pobede pred svojim navijačima nad onima koji su se izdvojili dobrim rezultatima, kao što su Dinamo, TSC i Inđija, jesu pokazatelj da ,,plavi“ imaju jačinu i za najjače, ali podatak da je samo TSC premošćen sa više od jednog gola razlike jasno govori da se u Pazaru, Pazara više niko ne plaši.
Haos koji vlada fudbalskom i sudijskom organizacijom ima udela u tankim rezultatima kluba, ali pošteno treba reći da ništa manji krivac za pad Novog Pazara nije ni stanje u njemu samom, kojem se dugo ne nazire kraj. Neki od rezultata se i mogu pokriti katastrofalnim suđenjem na štetu Kecapa i drugova, ali samo neki. U organizacionom smislu nije bilo pomaka, bolje reći iz jednog suterena sišlo se u drugi, finansijski isto tako, dok je na terenu to izgledalo za nekoliko nijansi bolje nego na ostalim poljima, ne i toliko da se bez analize, a priori zaključi da je za sve boljke Novog Pazara jedini krivac loša realizacija i nedostatak napadača sa golgeterskim pedigreom. Ispada da je sve ostalo bilo odlično, samo to nije valjalo. Neće biti. U neprestanim žalopojkama zbog nerealizovanja stopostotnih prilika malo kome je palo na pamet da se pozabavi istim takvim prilikama koje su propuštali rivali.
Osvrnimo se samo na utakmice igrane na Gradskom stadionu. Nije sporno, ,,plavi“ su imali brojčano više takvih šansi, ali da su svi ostali, od Metalca do Dinama, baš mnogo zaostajali u tom segmentu igre – pa i nisu. Bilo ih je u 1. kolu na strani Metalca, Jagodini je po isteku regularnog vremena mogao da stigne poklon u vidu autogola, TSC je kod rezultata 1:0 za Novi Pazar preko Davidova promašio mrežu koju niko nije čuvao, Radnički je pre nego je postigao srećni gol prosuo dve odlične prilike, Nikodijević iz Inđije u nadoknadi vremena nije pogodio iz situacije koja se ni po čemu nije razlikovala od onih iz kojih je dva puta bio tačan, Luki iz Temnića je pri rezultatu 1:1 malo nedostajalo da se i drugi put upiše u strelce, Proleterov ,,rezervista“ Peralović je pri stanju 1:0 za njegov tim bio oči u oči sa Kočom, a Milovanović iz Dinama kod omera 1:1 ciljao je iz brisanog prostora van okvira gola. Sreća nije bila satelit Novog Pazara, nije ni njegovih protivnika, iako bi se po čestom plakanju za propalim čistim situacijama dalo zaključiti da je samo Novi Pazar zapadao u neprilike zbog toga što ga nisu pogledale velike prilike.
Da je fudbal u Prvoj ligi bio bolji bilo bi i više gledalaca na Gradskom stadionu, a bilo ih je, možda, nikad manje u ovom veku. Posle ispadanja iz Super lige i gledaocu je trebalo vremena da prihvati novu realnost. On traži igru, i ako je moguće što više pobeda, hoće i da gleda zaplete u kojima kulminacija vodi srećnom raspletu. Greh bi bilo reći da toga ove jeseni na Gradskom stadionu nije bilo. Problem je što on takav scenario želi da vidi jednom, dvaput, ne baš uvek.
Gol po utakmici
Četiri igrača odigrala su svih 15 utakmica. Trener Živković koristio je usluge 22 igrača, od kojih su šestorica imali epizodne uloge. Samo su Koč i Šubert proveli svih 1350 minuta u igri. Vukomanović je zamenjen rekordnih devet puta, a Kecap osam.
„Plavi“ su postizali gol po utakmici (15), primili su jedan manje (14). Najviše, četiri gola, postigao je Denis Ristov. Kenan Ragipović, Dejan Vukomanović dali su po dva gola, a po jedan: Ibrahim Arifović, Uroš Stepanović, Jovan Jovanović, Admir Kecap, Predrag Đorđević, Marko Vučetić i Deni Pavlović.
Ragipović dobio najviše kartona
Dva crvena i 42 žuta kartona dodeljena su fudbalerima Novog Pazara. Rekorder, po broju kartona, ne samo klupski već i čitave lige je Kenan Ragipović, sa osam „žutih“. Denis Rostov se „žutio“ pet, a po tri puta: Admir Kecap, Marko Vučetić, Dejan Vukomanović, Predrag Đorđević, Ibrahim Arifović, Deni Pavlović. Stefan Marković, Jasmin Koč, Ivan Šubert dobili su po dva, a Uroš Stepanović, Stefan Radovanović, Goran Vukliš, Mehmed Avdić i Marko Simić jedan „žuti“ karton. Crvene kartoni dobili su Goran Vukliš i Deni Pavlović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
