Slave bronzu, žale za zlatom

Sadašnja generacija vaterpolo reprezentacije Srbije ne bi ušla u anale ovog sporta kao najtrofejnija i najdominatnija ikada da nije u stanju da se uspravi i zada udarac kada je svi vide na dnu bazena, pa je Grčka u meču za treće mesto na Svetskom prvenstvu u Budimpešti platila za sve ono što aktuelnom olimpijskom i evropskom prvaku nije prošlo u polufinalu sa Hrvatskom. Bez realnih šansi da se odupre osvajaču titule iz Kazanja 2015. godine, čiji je žal za izgubljenom krunom baš zbog toga još veći.

– Velika je razlika između bronze i četvrtog mesta, jednom mi se desilo da sa reprezentacijom izgubim takav meč i još pamtim taj loš osećaj. S jedne strane bi trebalo da budemo zadovoljni kontinuitetom u osvajanju medalja, ali u isto vreme ostaje žal za neiskorišćenom šansom da uzmemo svetsku titulu na najlepšoj i najvećoj vaterpolo pozornici. Zato što smo bili najbolja ekipa na prvenstvu, ali nismo pružili najviše u toj jednoj utakmici. Jeste da je osvojeno sve što je moglo u poslednje tri i po godine i negde je naravno moralo da dođe do pada i poraza, ali mislim da smo sami dosta doprineli tome, razmišljanjima posle Rija i Olimpijhskih igara da ćemo kad-tad sići sa trona i da će neko drugi uzeti zlato. Više bih voleo da nas je neko nadigrao…. Ta odbrana protiv Hrvata bila je ispod našeg nivoa… – uzdignuta čela, ali s knedlom u grlu, podvlači crtu ispod SP Andrija Prlainović, jedan od naših najstarijih i najtrofejnijih reprezentativaca posle povlačenja Živka Gocića i Slobodana Nikića, čije je odsustvo najprimetnije bilo baš u tesno izgubljenom duelu sa Barakudama.
Kapiten Filip Filipović ne zaboravlja da “u sportu, kao i u životu treba biti skroman i zahvalan”, ponosi se novim odličjem u svojoj trofejnoj riznici, ali ima potrebu da istakne da su selektor Dejan Savić i igrači trn u oku celom vaterpolo svetu.

– Ova medalja će biti podstrek i opomena za naredni period. Stvarno je sramno u kom pravcu ide vaterpolo, kada protiv ekipe Srbije nije dovoljno da se igra samo u protivničkoj kapici, već moraju i ljudi okolo da urade sve što mogu da nas svrgnu sa trona. Uspeli su, ali zamalo, jer smo osvojili medalju i ostvarili cilj za ovu godinu. Da smo imali iole normalne uslove u polufinalu, mislim da bi utakmica bila završena koliko u drugoj četvrtini, a ne bismo se maltene do kraja onako branili sa igračem manje. Čestitke momcima i samo stručnom štabu. I ovo leto smo, kao i mnoge do sada, izneli sami – aluzija je na češću brojčanu nadmoćnost komšija u jedinom porazu na ovom SP.
No, ne kaže se badava da u svakom zlu ima nečeg dobrog.

– Pokazali smo uz jedan poraz, najviše sebi, da ćemo u narednom olimpijskom ciklusu biti apsolutno sami, bez mnogo pomoći, tako da moramo da poradimo dosta na sebi. Na psihi i mentalitetu, da bismo dočekali spremno sve utakmice, jer Srbije više ne igra samo protiv protivnika u vodi, kako god se on zvao – u rukavicama, ali dovoljno jasno proziva Filipović, čiji su nam golovi i te kako nesdostajali u velikom regionalnom derbiju.

Prlainović u idelanom timu

Andrija Prlainović nije ovog puta stigao do vrha pobedničkog postolja, ali je opet završio u idelanom timu nekog velikog takmičenja. Igrač mađarskog Solnoka odneo je i titulu najboljeg aktera utakmice Srbija – Grčka, za treće mesto.

Hrvati šampioni posle decenije’]

Trofej je iz Beograda otišao u Zagreb, iako je Budimpešta bila spremna za veliko slavlje, jer je Hrvatska u svakom segmentu igre, od početka do kraja finala, bila bolja od domaćina šampionata Mađarske (8:6). Barakude su ovo zlato čekale celih 10 godina, još od SP u svojoj zemlji.

Deset godina, deset medalja’]

2014.
Svetska liga (Dubai)
Evropsko prvenstvo (Budimpešta)
Svetski kup (Almati)
2015.
Svetska liga (Bergamo)
Svetsko prvenstvo (Kazanj)
2016.
Evropsko prvenstvo (Beograd)
Svetska liga (Huejdžou)
Olimpijske igre (Rio)
2017.
Svetska liga (Ruza)
Svetsko prvenstvo (Budimpešta)