Slobodan Milošević: Niko mi nije tražio glas

Do prošlog meseca mirne vode u Odbojkaškom savezu Srbije prvo je zatalasala isforsirana smena predsednika Nenada Golijanina posle samo pola godine od postavljanja za naslednika Aleksandra Boričića, zbog uzdržanosti pri već viđenom prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju, a onda triler trka Zorana Gajića i Vladimira Grbića za komandnu palicu, i na kraju optužba drugog da je njegov poraz posledica upliva neodbojkaških ljudi i demonstrativna najava napuštanja srpske odbojke.

– Ja sam zadovoljan kako su tekli predsednička kampanja i izbori, jer su kandidati bili ljudi iz odbojke, od imena i reputacije. Jedan trener i jedan bivši igrač. Da nam je neko nametnut sa strane ne bih tako mislio. Naravno da sam imao svog favorita od početka, ali mi moja funkcija i angažman u Savezu nisu dozvoljavali da se izjašnjavam o tome – kaže na početku razgovora za Danas legendarni generalni sekretar OSS Slobodan Milošević, čiji je posao prvog operativca počeo daleke 1988. godine, a završio se pobedom Gajića i imenovanjem mladog Ivana Kneževića na ovu funkciju.

* Da li su pobednika odlučili vanodbojkaški krugovi, kako tvrdi Vladimir Grbić?

– Nije mi poznato zašto je to Vanja izjavio, odnosno da li su to njegova lična saznanja ili informacija dobijena od drugih ljudi, a on poverovao u nju. Znam samo da me niko nije pozvao i tražio mi „Pomozi ovde, poguraj onog…“ i slično. Da je bilo drugačije budite sigurni da bih vam ga otkrio, imenom i prezimenom. Da li je neko intervenisao kod nekih drugih iz odbojkaške federacije? Ni drugi mi se nisu žalili na takve stvari, a i da jesu, pa izbegli konkretan odgovor na pitanje „Ko?“, ne bih ih uzeo za ozbiljno. Jednostavno, ne volim da razmišljam na nivou spekulacija, još manje da ih komentarišem.

* S obzirom da živimo u ispolitizovanom društvu da li je logično da je bilo takvog mešanja u izbor odbojkaškog predsednika?

– Uvek je bilo takvih rekla-kazala priča, pa i sada. Ali, političari se nikada nisu mešali u rad i odluke Odbojkaškog saveza Srbije. Barem, od kada sam ja u njemu, a samo na mestu generalnog sekretara sam bio skoro tri decenije. Ponavljam, volim da nešto tvrdim samo ako sam se u to sam uverio.

* Mislite li onda, kao i novi predsednik, da je njegov protivkandidat samo bio ljut dok je davao takvu izjavu?

– Ja Vanju jako volim i poštujem. Mislim da je to bila impulsivna izjava rođenog pobednika, koji ne voli da gubi, o čemu god se radilo.

* Delite li, pak, njegov stav da se ne može u isto vreme biti dobar predsednik i trener, pogotovo ako živite daleko od Srbije, kao što je to Gajićev slučaj?

– Predsednička funkcija nije profesionalno mesto ni zaposlenje. Naravno, da je potrebno da čovek koji je obavlja ima uvid u sve i kontrolu nad stvarima za koje je odgovoran, ali nije neophodno da zbog toga svaki dan sedi u kancelariji. Sve se može dobro organizovati i s daljine, ako se ima kvalitetan i sposoban tim ljudi uz sebe. I poverenje u njih.

* Verujete li Golijaninovom nasledniku i njegovom timu?

– Ja sam glasao za Vanju Grbića, ali to ne znači da mislim da Zoran Gajić nije dobro rešenje. Nemam nijednu sumnju u vezi njega i njegovih saradnika, da bih bio apriori negativan u očekivanjima. Nisu to ljudi bez škole, imena i ikakvog iskustva. Ako ikada primetim da nam odbojka, s njima na čelu, ide u pogrešnom smeru javiću se za reč i javno konstatovati „Ovo ne valja“. Sada im želim svu sreću, što sam novom predsedniku i lično rekao na našem jutrošnjem sastanku. Takođe, očekujem da zadrži prava rešenja i ljude, odnosno unapredi stvari koje su valjale.

* Kako komentarišete najavljenu „decentralizaciju i demokratizaciju“ odbojkaške organizacije?

– Videćemo koliko će biti tog tzv. jednoumlja u budućnosti, jer ne mislim da je do sada bio na snazi despotizam, već samo jako liderstvo. Koliko god čovek imao saradnika i s njima se konsultovao na kraju je uvek on taj koji odlučuje. Dešavalo se i meni da se raspravljam s Aleksandrom Boričićem, iako smo dugo i smatram uspešno sarađivali, ali on je na kraju preuzimao predsedničku odgovornost. A, decentralizacija? Nama je prvenstveni zadatak bio da obezbedimo finansijsku mirnoću u radu selekcija, što smo uspevali uz pomoć države i jednog, ali zlata vrednog sponzora zvanog VIP, usput se na razne načine dovijajući da gde god možemo prištedimo, a to ne bude na uštrb kvaliteta. Starali smo se i ostatku odbojkaške organizacije. U svakoj regiji postoje strukture, trenerska i sudijska pre svega. Ali, da li bi bilo normalno i prihvatljivo da se, metaforički rečeno, uđe u nečiju kuću i kaže „Vidi, tu gde ti je kuhinja od sutra će biti kupatilo“?!

* Manjak novca je opšti problem. Hoće li ga u ovom sportu biti više nego pre, pogotovo na nižim nivoima?

– Da li bi naši odbojkaški saborci iz unutrašnjosti bili zadovoljniji da ih je predsednik češće lično obilazio, Savez više finansijski i nekim akcijama pomagao? Moguće. Da li bi bilo bolje da smo mogli da im dajemo više novca? Bi, da su postojale mogućnosti za to. I pecaroška udruženja imaju članarinu, a mi smo klubove rasteretili takvih obaveza. Dovoljno ih imaju. Preuzeli smo na sebe i plaćanje sudija u Superligi, povremeno ih pomagali opremom, loptama… Mogu li računati na više novca u budućnosti? Teško, jer ne živimo u bogatoj zemlji. Daj bože da grešim.

Nisam srećan zbog smene

– Moja ideja je bila da, ako pobedi Vanja Grbić, ostanem gensek još šest meseci do godinu dana, a posle toga budem samo savetnik, ako mi to zatraži. Odlazim ranije i neću vas lagati da sam srećan zbog toga. Nisam, ipak smo svi mi ljudi i kao takvi malo sujetni. Međutim, uvek sam u teškim životnim situacijama, a ovo mi je jedna od težih, bivao najsmireniji. Videću da li me Gajić na drugi način želi u svom sastavu. Ako se ispostavi da mu nisam potreban videću šta dalje – iskren je Milošević.