Slovenac s mekim "ć"

„Zmajčeki“ su zabeležili svih pet pobeda u Grupi A, selektor Igor Kokoškov, srpski stručnjak sa decenijskim stažom kao asistent širom NBA lige, majstorski je upario Gorana Dragića i Luku Dončića, koji su po vokaciji plejmejkeri i vole da imaju „loptu u rukama“. Dončić je tinejdžer o kome će se tek pisati, Goran Dragić, momak kome je otac Marinko Srbin iz Republike Srpske, a majka Mojca Slovenka i bivša košarkašica, definitivno je do sada obeležio turnir.

Stariji od braće Dragić (Zoran je takođe košarkaš i reprezentativac Slovenije, koji je prvenstvo Evrope propustio zbog povrede), rođen je u Ljubljani 6. maja 1986. Otac Marinko je još kao 15-godišnjak došao u prestonicu Slovenije, u kojoj je upoznao gospođu Mojcu, tako da je Goran intelektualno i sportski stasavao i bivšoj najsevernijoj republici nekadašnje SFRJ. Kao dečkić je igrao fudbal i bio vrlo talentovan, ali je nakon povrede odlučio da promeni sport i okuša se u košarci. U osnovnoj školi bio i veoma dobar đak, međutim ulazak u profesionalne vode već sa 17 godina uslovio je i da pristup školi bude drugačiji. Igrajući za Iliriju u drugoj ligi Slovenije, Dragić je vrlo brzo skeniran od strane Slovana, koji ga je doveo već naredne takmičarske godine. Poznata po sjajnom skautingu, ne samo širom Evrope, već i Južne Amerike, Baskonija ga je dovela kao 20-godišnjaka, međutim tadašnji trener Velimir Perasović nije imao dovoljno strpljenja, tako da je sezonu 2006/07 proveo na pozajmici u Mursiji. Usledio je prelazak u ljubljansku Olimpiju i na kraju sezone NBA draft na kojem ga je „pokupio“ San Antonio kao 45. pika druge runde, ali je njegova prava prosledio Finks Sansima u zamenu za Malika Herstona (Sijena, Milano, Galatasaraj).

Dragić je imao sreće da ga je u Sansima dočekao Igor Kokoškov, koji je u to vreme bio asistent u stručnom štabu, pomogavši mu nemerljivo da se navikne na novu sredinu, naročito Finiks, koji je negovao takozvani „open spejs“, odnosno igru sa puno trčanja i šuteva. Goranu se ostvarila želja da uči i razvija se košarkaški uz jednog od dečačkih idola. Upravo je od Neša spoznao značaj pravilne ishrane, veština poput meditacije, pilatesa, borilačkih veština koje su mu pomogle da značajno unapredi telo, fizički ojača i atletski uznapreduje. Neš je tokom briljantne karijere bio poznat po frenetičnom radu i tim fanatizmom inficirao je levorukog plejmejkera. Ustajali bi oko četiri ujutro, započinjali dan futingom, a završavali ga usavršavanjem tehničkih veština u košarkaškoj sali, vežbajući sa teniskim lopticama.

Uporedo sa meteorskim usponom u karijeri, briljirajući u drugom mandatu u Finiksu, vrativši se posle dve sezone provedene u Hjustonu, a kasnije u Majami Hitu, Goran je zadržao retko viđenu jednostavnost i neposrednost prema „običnom svetu“, vaspitanje koje bi trebalo da bude model svakom iole pristojnom čoveku, a kamoli vrhunskom sportisti. Brak sa dugogodišnjom devojkom Majom krunisan je rođenjem sina Matea 2013. godine.

Uprkos činjenici da je rođen i odrastao u Sloveniji, Goran je podjednako čuvao i negovao svoje srpske korene sa očeve strane. Insistirao je da mu na dresu slovenačke reprezentacije piše meko „ć“ na kraju prezimena, umesto uobičajenog „č“, koje Slovenci lepe svakome, bez obzira na poreklo i nacionalnu opredeljenost, pravdajući se da u njihovom jeziku slovo „ć“ne postoji. Isti „manir“ zadržao je i u NBA klubovima za koje je nastupao, zbog čega je i nastala anegdota da je Dragić zapravo prvi Evropljanin u najjačoj ligi na svetu sa mekim „ć“ na dresu. Rođeni brat njegovo oca Marinka živi u Požarevcu, dok mu je deda ostao u Republici Srpskoj. Goran je koristio svaku priliku da dođe i poseti strica, pritom je naučio srpski jezik, slovenački, odnosno španski i engleski, tečno govori. Goran uvek ističe da osim Slovenije, uvek navija za Srbiju i da mu je želja da na jednom velikom takmičenju obe zemlje osvoje medalje.

Guča i splavovi

U jednom od obraćanja srpskim medijima Goran Dragić je poručio da će pokušati da nakon završetka profesionalne karijere obiđe Srbiju i upozna njene prirodne, kulturne, ali i one dragocenosti „hedonističke prirode“. Želja mu je da poseti Guču, pošto su mu Slovenci bezbroj puta pričali o jedinstvenim iskustvima sa poznatog sabora trubača. Za beogradske splavove tvrdi da su specifični i da se sa ambijentom na njima upoznao još dok je kao tinejdžer sa Slovanom igrao Jadransku ligu.