Slučaj Asano – ugovor nije mrtvo slovo na papiru

Toliko da suprotni primeri izazivaju nevericu, domaća fudbalska radna snaga svesno pristaje na takav tretman i trpi do transfera preko granice – po mogućstvu na Zapad gde su potpisane obaveze sveto pismo – između ostalog i zato što često ne mogu da isteraju pravdu pred nadležnima u fudbalskoj Srbiji.

– Dugo godina sam redovan učesnik na gotovo svim međunarodnim seminarima iz sportskog prava i teško je opisati tu sramotu i stid koji osećam kada tamo odem, zbog toga što po pravilu kada se analiziraju sudske odluke, sudska praksa i loši primeri, odmah se na ekranima pojavljuje predmet srpskog kluba i igrača stranca. S tim u vezi odluka FIFA u slučaju Asano za mene nije iznenađenje, iako nemam uvid u odluku i nije mi poznata njena sadržina, pa ne bi ni bilo korektno sa moje strane da ulazim u bilo kakvu dalju analizu ili raspravu po ovom pitanju – prva je reakcija na Asanov pokazni primer Mirka Poledice, predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera Srbije i člana Evropskog borda FIFpro.

Drugoplasirani klub poslednje Superlige Srbije pokušava da obori odluku FIFA pred Sudom za sportsku arbitražu, ali naš sagovornik ne misli da su velike šanse da uspe u tome.

– Nedavno sam pročitao da je direktor Partizana Miloš Vazura izjavio da je predmet na CAS-u, što je legitimno pravo svakog kluba da se žali, iako CAS praksa kaže da se odluke FIFA u manje u 10 odsto slučajeva preinače. Naravno, ako Partizan bude imao argumente koji će biti prihvatljivi za CAS žalba će im biti usvojena, zastupa ih iskusan i dobar advokat. Nemam sumnje da će učiniti sve što bude mogao, iako pretpostavljam da su mu resursi za odbranu minimalni – smatra ovaj nekada uspešni fudbaler.

Diplomac Fakulteta za sport, sa specijalnim znanjem iz oblasti fudbalsko-sportskog prava, ističe i negativnu ulogu Fudbalskog saveza Srbije u ovom domenu.

– Moram posebno da napomenem da je za sve ovo delimično kriv i FSS, zbog toga što nikada nisu implementirali FIFA propise u svoje propise, pa se u sporovima stranaca i domaćih igrača primenjuju dva potpuno različita zakona, gde stranci imaju mnogo veća prava i mnogo bolju pravnu zaštitu. Ono što je posebno interesantno je to da u trenutku kada je Asano raskinuo ugovor, FSS Arbitražni sud nije ni postojao, zbog toga što su svim arbitrima istekli mandati i nisu im obnovljeni, pa je u velikoj meri zbog ove nesporne činjenice FSS odmogao Partizanu u delu odbrane vezane za nadležnost – tvrdi Poledica, pa navodi jedan tragikomičan slučaj, sa lošim ehom daleko od Srbije.

– Koliko smo poznati u FIFA govori i nedavni spor jednog igrača iz Crne Gore protiv FK Zlatibor, gde je klub u svojoj odbrani poslao obaveštenje da je igrač umro i da se nakon toga više nije javljao nikome iz kluba. Milsim da bi svaki dalji komentar bio suvišan, a igrač je hvala Bogu živ i zdrav. Kad god imam susret sa arbitrima FIFA u šali mi uvek spomenu ovaj spor – stidi se tuđe sramote sagovornik našeg lista.

Ni advokat Vladimir Terzić nije zatečen time što je FIFA uvažila Asanove dokaze, a odbacila argumentaciju našeg kluba. Kao i ostali, naslušao se sličnih primera u prošlosti.

– Volim Partizan i nije mi drago što se ispostavilo da sam bio u pravu kada sam, odmah posle odlaska Asana i optužbi kluba na njegov račun, na Tviteru napisao da Partizan neće dobiti spor. Izgubljene arbitraže u sportu samo su mali deo lošeg portfilia Srbije, jednog šireg i ogromnog problema našeg društva. Bez obzira na mnoštvo dobrih advokata i pravnika u zemlji, najčešće gubimo međunarodne arbitraže, jer su za iste, kao uostalom za mnogo toga ovde, zaduženi nedovoljno stručni ili priučeni ljudi. Kada polupismenom rukovodstvu Partizana, zaklonjenom iza Vučelića i Vazure, odnosno njihovog političkog autoriteta, poverite ozbiljne poslove onda prođete ovako kako su oni prošli. Ili prolaze drugi klubovi. Ne želim pristrasno da ga hvalim, ali vrstan profesor Parvnog fakulteta, Vladimir Vuletić, dok je bio u Partizanu nije se libio da angažuje čitave multidisciplinarne timove stručnih saradnika u poverenim sporovima. Sutra mene da angažuju, sigurno se ne bih usuđivao da raspravljam o tome da li bi neki vezista trebalo da bude krilo ili u sredini, možda bek… već bih radio isključivo ono za šta sam školovan i što mi je posao – ispričao nam je naš sagovornik, u danu kada ga je službeni put odveo u Inđiju.

– Danas sam baš prošao pored kompanije Energo Zelena. Eto, Belgijanci su u sporu sa Srbijom dobili 30 miliona evra, koliko nije koštala izgradnja čitave fabrike. I ko zna koliko je takvih slučajeva, mi poreski obveznici plaćamo desetine i desetine miliona odšete, samo zato što poslove zaključuju i vode nedorasli pojedinci i menadžmenti. Tako vam je i u najmanjoj mesnoj zajednici – zaključuje Terzić.