Smak fudbalskog sveta ili nova era

Osnivanje Superlige najbogatijih klubova šokiralo je ceo „stari“ kontinent, iako je se kao ideja pominjalo već dve decenije, a naročito u poslednjih godinu dana.

Da bi u toku nedeljne večeri Mančester junajted, Real Madrid, Liverpul, Juventus, Arsenal, Barselona, Čelsi, Milan, Mančester siti, Atletiko Madrid, Totenhem i Inter izašli u javnost sa „gotovim“ projektom.

Fudbalski dan „D“ ili diverzija najbogatijih ili konačno rešenje i „blickrig“ najvećih, sve su to floskule koje su juče upotrebili evropski mediji, isplaniran je pažljivo.

Objava osnivanja Superlige odigrala se u nedelju, dan uoči sednice UEFA na kojoj se razmatrala promena modela takmičenja u Ligi šampiona kako bi se upravo tim najbogatijima obezbedila još veća zarada, ail i na dan kada u kancelarijama u Nionu nije bilo nikoga.

Britanski dnevnik „Gardijan“ tvrdi da su osnivači Superlige verovatno mislili da spora birokratija UEFA neće odmah reagovati i da će se u ponedeljak na sastanku povodom reforme LŠ povesti polemika koja će tek možda u utorak ili sredu dovesti do zvanične reakcije.

Međutim, UEFA je uspela da se sabere već u nedelju uveče i oko 23 časa objavi saopštenje u kojem je pobunjenicima momentalno zapretila izbacivanjem iz svih svojih takmičenja.

Dan i po kasnije postavlja se pitanje da li je UEFA nedelju dana pre polufinala LŠ pucala iz prazne puške, jer ako bi zaista zaprećeno sproveli momentalno, to bi značilo da bi Pari Sen Žermen odmah mogao da bude proglašen šampionom jer bi Real Madrid, Mančester siti i Čelsi bili izbačeni iz takmičenja.

Iz prazne puške je zapretila i FIFA tvrdnjom da će zabraniti igračima iz odmetnutih klubova da igraju za nacionalne timove.

To međutim mnogi ocenjuju autogol pošto bi time da recimo Kristijano Ronaldo i Leo Mesi ne igraju na Svetskom prvenstvu u Kataru ili na narednom Evropskom prvenstvu izgubile samo FIFA i UEFA. Najbogatiji klubovi godinama unazad konstantno novčano stimulišu igrače da se odjave iz svojih reprezentacija, o čemu svedoče i srpski primeri iz Mančester junajteda od Nemanje Vidića do Nemanje Matića.

Klubovi su odavno na mečeve nacionalnih selekcija počeli da gledaju kao na rizik za povređivanje igrača koje oni (pre)skupo plaćaju iz svog džepa, te su ne tako davno uspeli čak da nateraju svetsku „kuću“ fudbala da uvede kompenzaciju u slučaju povrede na utakmici reprezentacije.

Superligu je osnovalo 12 evropskih klubova, a iznenađenje je da među osnivačima nema Bajerna koji je objavio da je odbio ponudu.

Od nemačkih klubova oglasili su se još i Borusija Dortmund i Lajpcig koji su takođe rekli da smatraju da skoro potpuno zatvoreno takmičenje nije u interesu evropskog fudbala. Među osnivačima nema i jednog od najbogatijih klubova, Pari Sen Žermena.

Veruje se da je razlog taj što je predsednik kluba Naser Al-Kelaifi ujedno i vlasnik kompanije „Katar sports investment“, a time i jedan od glavnih organizatora Mundijala u Kataru.

Zato se sumnja da se povukao samo iz straha da Katar ne izgubi organizaciju prestižnog takmičenja naredne godine.

Mnogi, međutim, veruju da je to samo trenutni potez i da će se najbogatijima priključiti odmah posle Svetskog prvenstva, a taman će do tada biti uveliko opipan puls svetske javnosti može li takva liga da se zaista „zakotrlja“ i opstane.

Među najžešćim protivnicima Superlige je čuveni trener Mančester junajteda Aleks Ferguson.

Menadžer Liverpula Jirgen Klop nije se juče oglašavao, ali je ranije izjavio da nikada ne bi vodio klub koji bi učestvovao u zatvorenom takmičenju.

Tokom jučerašnjeg dana objavljeno je i da je Žoze Murinjo otpušten s mesta menadžera Totenhema.

Iako je zvanična verzija da je to učinjeno zbog slabih rezultata, Evropom se pronela i informacija da je navodno Portugalac odbio da u ponedeljak ujutro održi trening nezadovoljan time što je Totenhem među osnivačima novog takmičenja.

Prvi predsednik Evropske Superlige je prvi čovek Real Madrida Florentino Perez. Njegovi zamenici biće Andrea Anjeli (Juventus) i Džoel Glejzer (Mančester junajted).

Anjeli je istovremeno podneo ostavku na mesto predsednika Evropske asocijacije klubova koja je članica UEFA.

Godišnji budžet koji je obezbeđen zahvaljujući američkoj finansijskoj kući „JP Morgan“ iznosi 3,5 milijarde evra.

Projekcija je da bi za četiri godine postojanja trebalo da zaokruži sezonski budžet na čak 10 milijardi evra.

Superliga će imati ukupno 16 učesnika, sa mogućnošću povećanja na 20. Preostala mesta popuniće se kroz kvalifikacije, u kojima će formalno biti ostavljen prostor da to bude i neko ko nije iz Zapadne Evrope.

Utakmice će se igrati od ponedeljka do petka, dok će vikendom klubovi i dalje igrati svoja nacionalna takmičenja.

Klubovi će biti podeljeni u dve grupe, a direktan plasman u četvrtfinale imaće po tri najbolje ekipe.

Dodatna dva mesta u četvrtfinalu popuniće se baražom u kojem će se sučeliti četvrtoplasirani protiv petoplasiranih.

Nokaut faza će se igrati po standardnom sistemu dve utakmice (kod kuće i u gostima), a finale će biti na neutralnom terenu. Iako nije zvanično najavljeno, očekuje se da će finale biti igrano i na drugim kontinentima, pre svega u Severnoj Americi i Aziji.

Takmičenje bi navodno moglo da startuje već u avgustu ove godine.

Istovremeno sa objavom osnivanja Evropske Superlige pušten je u rad i internet sajt koji promoviše novo takmičenje.

– Pomoći ćemo fudbalu na svakom nivou i podići ga na mesto kojem pripada u svetu. Fudbal je jedini svetski sport sa više od četiri milijarde pristalica i naša odgovornost kao velikih klubova je da odgovorimo na njihove želje – stoji u pozdravnoj poruci Florentina Pereza.

Analitičari uglednih evropskih medija saglasni su u stavu da je fudbal na prekretnici i da će u budućnosti verovatno biti ne samo jednog nego više zatvorenih takmičenja koja će međusobno praviti bliski regioni, poput Skandinavije, Balkana ili baltičkih zemalja.

„Mundo Deportivo“ ocenjuje da smo sve bliži tome da ceo fudbal postane jedna velika privatna kompanija poput Formule 1 ili NBA lige i Evrolige, u kojoj će samo vlasnici kapitala i sponzori odlučivati o modelu, a ljudi iz sveta „bubamare“ služiće samo za radnu snagu koja izvodi radove.

UEFA se po mišljenju fudbalskih stručnjaka uopšte nije snašla u novonastaloj situaciji, a naročito je pala na ispitu prevencije.

Pre deceniju i po je na primer Mišel Platini kao tadašnji predsednik UEFA blagovremenom reformom Lige šampiona uspeo da spreči nastanak zatvorenog takmičenja i čak i natera inicijatore da rasformiraju svoju neformalnu grupu najbogatijih klubova.

Sadašnja rukovodeća ekipa iz Niona juče je donela još jednu pogubnu odluku po kojoj će Liga šampiona od 2024. godine imati 36 učesnika za koje će se voditi zajednička tabela, a igraće se po takozvanom švajcarskom modelu koji se primenjuje u šahu, odnosno neće se svako sa svakim sastajati.

Fudbalska Evropa s pravom je strahovala još od same najave ovog sistema, a tek sada kada je uveden strah je još veći da će interesovanje javnosti za Ligu šampiona drastično opasti.

Mnogi se pitaju ko će gledati takmičenje za koje će biti potrebna „viša matematika“ da bi se pre i posle žreba samo izračunalo ko se s kim sastaje.

U pitanju je svakako do sada neviđeni fudbalski eksperiment koji će bez dileme upropastiti savršenu jednostavnost koja je sve ove decenije krasila fudbal.

Zbog toga su se juče javili i teoretičari zavere koji smatraju da u Nionu ustvari namerno svojim smušenim potezima delaju u korist otcepljenih i da je zato na čelo UEFA i doveden pravnik iz Istočne Evrope koji nema veliki fudbalski pedigre poput svog prethodnika Platinija.

Na kraju će verovatno poslednja linija odbrane fudbala kakvog danas znamo biti javnost, koja će se ili zainteresovati i pratiti novo takmičenje ili ga u startu „zakopati“ kao ideju.

Iako su osnivači Superlige samo klubovi iz Zapadne Evrope, treba napomenuti da zatvoreno takmičenje sigurno neće obradovati ni sve iz takozvane lige petica, pošto u njoj nema sigurnog mesta ni za standardne učesnike Lige šampiona poput Rome, Lacija, Napolija, Olimpik Marselja, Liona, Sevilje…

Poledica: To niko ne može da spreči

Mirko Poledica, predsednik Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost, članice svetskog udruženja igrača FIFPro, napominje za Danas da će se Superliga nažalost sigurno formirati, ako ne sad, onda u skorijoj budućnosti.

– Siguran sam da će se Superliga napraviti i da to ne može da se spreči. Mislim da je u ovom trenutku najbitnije da i jedna i druga strana nađu balans kako bi zaštitili interes fudbala i da zaštite male zemlje. Ovo se očigledno pravi po ugledu na NBA, zatvorena liga i transparentnost deljenja novca. To su klubovi koji su toliko moćni da nisam siguran na koji će način moći FIFA i UEFA da im se adektavno odupru- smatra Poledica.

Napominje i da ne očekuje da će odluka o zabrani igračima odmetnutih klubova da nastupaju za reprezentacije moći da ostane na snazi.

– Ako se igračima zabrani da igraju za reprezentaciju samo zato što su u klubu koji igra Superligu, onda je to diskriminacija. Mislim da ta priča neće moći da prođe – zaključuje Poledica.

Čeferin: Ujedinjeni protiv sebičnog projekta

Predsednik UEFA Aleksandar Čeferin izjavio je da neće dozvoliti „besmisleni projekat“ i da će se svi evropski klubovi zajedno sa tom organizacijom boriti protiv Superlige.

„Igrači koji budu igrali u Superligi neće moći da igraju na Svetskom i Evropskom prvenstvu. Neće im biti dozvoljeno da igraju za svoje reprezentacije. Od ovog trenutka UEFA i fudbalski svet ujedinjeni su u borbi protiv sebičnog projekta nekoliko klubova motivisanih pohlepom i ničim drugim. Zajedno ćemo se boriti protiv ovog besmislenog projekta“.

Osnivači Superlige duguju 8,5 milijardi evra

Švajcarski internet portal „The Swiss Ramble“ objavio je na svom Tviter profilu da klubovi koji osnivaju Superligu imaju ukupne dugove od 8,5 milijardi evra. Isti izvor navodi da je upravo sanacija tih dugova, koji su uvećani u poslednjih godinu zbog pada prihoda usled pandemije korona virusa, glavni razlog osnivanja Superlige. Najzaduženiji je navodno Totenhem sa 1,3 milijarde evra, dok je Đozep Marija Bartomeu pri odlasku s čela Barselone ostavio dug od 1,1 milijardu evra. Najbolje stoji Mančester siti, koji ima dug od samo 233 miliona evra.