Da li bi stvari drugačije izgledale da je Srbija imala psihologa na Svetskom prvenstvu?

– Bili smo dosta smo nerealni u našim očekivanjima, što je opasno. Mogle su se čuti čak i izjave da ćemo stići do finala. Stvorio se lažni optimizam koji ne priliči. Svetsko prventsvo je sajam fudbala i sve selekcije se pripremaju za taj sajam oslanjajući se na oštar takmičarski duh, a nama je to nedostajalo. Kada kažem takmičarski duh, onda mislim na stav koji podrazumeva da pobeda nije najvažnija ona je jedina stvar koja postoji. To znači da nema opuštanja nijednog trenutka, a mi smo u pojedinim momentima bili skloni opuštanju. Tačno je da je veliki uspeh postignut samim plasmanom ali ne treba se ni time zadovoljiti. Ako si već stigao do Svetskog prvenstva, onda se takmiči najbolje što možeš – kaže Koković.

On podseća i da je reprezentacija Srbije bila jedna od retkih koje su otišle na prvenstvo bez psihologa u timu. Upravo pomoć ovih stručnjaka postaje sve važnija danas, a kako kaže sagovornik Danasa, najveći timovi su svesni njihove uloge pa angažuju i više psihologa koji bi radili sa različitim igračima.

– Postoji generalno taj manir kod nas da se potcenjuje sociološko psihološki aspekt igre. Ne shvata se da fudbal ne postoji pod staklenim zvonom odnosno da je isprepletan sa drugim stvarima. Bio sam veoma razočaran nakon incidenta na utakmici sa Švajcarskom. Nama je nedostajao psiholog koji bi rekao igračima sve možete ali apsolutno ne smete da odgovarate na provokacije. Uleteo je selektor na teren, pokušao je da smiri situaciju, ali taj incident je mogao skupo da nas košta. Iako se dosta govori o tome da fudbal treba da ostane van politike, to nije slučaj. Politika se često umeša – navodi Danasov sagovornik.

On dodaje da bi pomoć psihologa bila dragocena i u rešavanju potencijalnih sukoba u samom timu.

– To nije zadatak selektora. On treba da brine o taktici a psiholog je taj koji treba da rešava konflikte i podnosi izveštaj selektoru – navodi Koković.

Sagovornik Danasa kaže da sada posle ispadanja sa prvenstva postoji i sklonost ka traženju opravdanja za neuspehe pa se često „poraz vidi kao pobeda koju nam je neko oduzeo“.

– Istina je da je bilo ozbiljnih propusta u stručnom štabu. Dosta toga je škripalo. Takođe, brzina je danas u svemu presudna pa i u fudbalu, a mi smo strašno spora ekipa. Naravno da građani imaju različite komentare i to je očekivano jer narod voli reprezentaciju i ima svako pravo da je komentariše. Ne treba to posmatrati potcenjivački uz opaske da građani nisu dovoljno stručni i da se ne razumeju. I moram da kažem da je bio neprimeren napad na Radeta Bogdanovića. Čovek je izneo svoje mišljenje i na to ima pravo. Misliti se može samo drugačije, a i kada mislimo drugačije, možemo misliti zajedno – kaže Koković.

On veruje da budućnost fudbala pripada afričkim zemljama, ali i da će sam sport nastaviti da se menja.

– Sada smo prvi put imali žene sudije, verujem da u budućnosti možemo očekivati i mešovite muško-ženske ekipe – zaključuje Koković.

Sve je postalo fudbal

Dragan Koković kaže i da se stvorila atmosfera u kojoj je fudbal bio jedina stvar na svetu. „Prethodnih dana RTS je bio suspendovan. Okupiran. Videli smo jedno orgijanje fudbala. Ja volim fudbal i pratim prvenstvo ali zanemarene su potpuno potrebe drugih gledalaca“, kaže Koković.