Soro: Očekujemo bar još jedan trofej

Mada je svakoj novoj ekipi potrebno vreme da se posloži i složi, a taj proces ume iz milion razloga da se iskomplikuje, otegne pa i ne ne uspe, čak i kada vrvi od velemajstora svog zanata; pred Dušana Mandića, rođenu braću Gojka i Duška Pijetlovića, Nikolu Jakšića, porodični tandem Strahinju i Viktora Rašovića, Angelosa Vlahopulosa… i ostale bivše i aktuelne vaterpolo reprezentativce i struku Novog Beograda stavljeni su najviši mogući takmičarski ciljevi, još kada je za velike pare, letos, formiran tzv „drim tim“ sa „11. aprila“.

Zato je neosvajanje nacionalnog Kupa, krajem godine, doživljeno kao neuspeh a prekjučerašnji trijumf u meču finala Regionalne lige zbacio ne kamen nego stenu sa srca svima u klubu čija istorija traje svega sedam godina.

– Svima nam je laknulo, ali ekipi, ipak, najviše, jer ona trpi jači rezultatski pritisak od ostalih u klubu. Još od trenutka kada je sastavljena i krštena u „drim tim“, svi ti momci sa pregršt dobijenih finala i osvojenih titula u karijerama, nose se sa određenim obavezama i zahtevima u svakom od četiri  takmičenja. Sami sebi su visoko postavili lestvicu, a onda i mi oko njih, javnost i mediji. Iz tog razloga je bilo neophodno izaći iz rezultatskog tunela i uzeti prvi trofej u sezoni i istoriji Novog Beograda. Smatram u pravom momentu, jer hrabri pred finiš sezone. Pred nama su još tri utamice u regularnom delu Lige šampiona, polufinale domaćeg prvenstva i Fajnal-ejt LŠ. Mnogo je tu još želja i ambicija za realizaciju – kaže za Danas sportski direktor Slobodan Soro, dan nakon što je „potopljen“ splitski Jadran (14:11), a pre toga i prošlogodišnji regionalni vladar – Radnički iz Kragujevca.

Trofej je trofej, pa, ipak, hoće li sezona biti uspešna ako ovom ne bude pridodata srpska šampionska kruna?

– Lično bih smatrao neuspehom ako sa ovakvim kvalitetom i iskustvom u vodi i na trenerskoj klupi ne uzmemo barem još jednu titulu iz preostalih takmičenja. Ne potcenjujem nikoga od domaćih konkurenata, naprotiv, imam samo reči hvale za druge polufinaliste, međutim naš dosadašnji skor potvrđuje moju percepciju i reči. Radnički smo ove sezone dobili četiri puta, a putevi su nam se ukrštali u šest različitih prilika. Sa Partizanom smo izašli na kraj u sva tri meča, a maksimalan učinak ostvaren je i protiv Šapca. To je realno stanje stvari, pa bi sve ispod šampionskog naslova bilo razočaravajuće.

U tom smislu, remeti li vas višenedeljna mirna voda u Srbiji, do polufinalnog dvomeča početkom maja?

– Naši igrači su naučeni srpskoj vaterpolo doktrini, što znači da ne biraju utakmice, ne rangiraju takmičenja i ne doziraju trošenje snage. Uvek i svuda daju maksimum ili makar žele da bude tako, pa se neće štedeti ni do kraja osnovnog dela LŠ i na finalnom turniru Svetske lige. Ovi što su deo srpskog A tima. Šta više, mislim da će im te reprezentativne obaveze dobro doći da zadrže takmičarski tonus.

Da li biste bili nezadovoljni i ako izostane trofej u LŠ? Kako  vidite dosadašnji ovosezonski učinak u njoj?

– I tu imamo velike planove i ciljeve, pogotovo što ćemo igrati pred domaćom publikom, ali imamo korak po korak taktiku. U ovom trenutku nam je najvažnije da se dobro pozicioniramo za četvrtfinale, a onda budemo pravi u prelomnoj utakmici F8. Jesmo išli gore-dole u dosadašnjem toku LŠ, što se da objasniti i time da je na podsvesnom nivou zagarantovano učešće u završnici malo otupelo oštricu tima, ali verujem da će ga uspeh u regiji maksimalno osnažiti i inspirisati.

Sezonu je započeo Vladimir Vujasinović, nastavio Dejan Jovović, a završava je Igor Milanović. Da li ste došli do trenerskog rešenja na duže staze?

– Prvo bih još jednom da čestitam Igoru na hrabrosti da preuzme ekipu u tako turbulentnoj fazi sezone, bez da je učestvovao u njenom selektiranju i izboru ideje vodilje. To je rizik čak i za čoveka takvog trenerskog i igračkog renomea. Sigurno mu nije bilo jednostavno prošle srede, posle poraza od Ferencvaroša u Evropi, kao što mu je sada verovatno lakše nakon osvajanja Regionalne lige. Mislim da ima sve ono što je potrebno da do kraja sezone na Novom Beogradu završi jedan, možda i dva trofeja.