SP: Poraz Srbije u osmini finala od Crne Gore

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ostavile su dobar utisak, mada se od samog starta šampionata osećala ne ugrinost. Onoliko, koliko se ulaže u domaći rukomet, toliko se dobilo.

2. “Neznaje je jedini porok”- Alber Kami.
   Koliko će još puta da nas pobeđiju Crnogorci i Crnogorke u košsrci, vaterpolu, rukometu… pa da naši treneri, bolje reći ljudi u Savezima, lupe se po glavi i zapitaju – Zašto?! Naše su rokometašice bile bolje od Nemica i Holagnđanki, a pobedili su izuzetno dobre Korejke. Od sve te tri reprezentacije Crnogorke nisu jače.No, kada su Srpkinjama došle na red njihove Sestre po krvi, kao da im je bilo žao, neke su to izjavile kada su doznale ko su im protivnice: “Baš mi je žao, a volele smo da i one odu što dalje”. Psiha pokreće fizičku snagu, a to ne znaju naši treneri, pa i odlični strateg, znalac rukometa i Čovek izvanarednog karatrera, sadašnji trener Obradović. Ako ne uče psihologiju, ili nema ko da ih nauči, onda bi trebalo da su više obrazovani u pogledu istorije. A istorija kaže (nažalost to naši istoričari ne znaju da napišu): Najočuvaniji deo srpskog naciona su Crnogorci i Hercegovci, pa i Krajišnici. Jer, porazom od Turaka srpska vlastela je listom prelizila u islam. Dok ostatak srpskoga roda u Crnoj Gori su se spremali da zaustave upad turskih četa, dobrom hranom, zato su najvišlji i najlepši u Evropi, no i fizičkim vežbanjem, pa makar samo bacanje kamena s ramena. Čak su oplemenili i Albnace. Tako što je deo porodice Kastratoviš postali su Alnbanci, od kojih Skederbeg Kastrioti je postao simbol borbe za oslobođenje od Turaka. Dok je namlađi sin Vasin, poznato pleme Vasojevići, po imeni Kraso, postao Albanac od koga je i danas poznato i jedno od najvećiih albanskih plemena na Kosmetu- Krasnići.
   E sada za kraj što delo krasi. Crnogorci, ovoga pita Crnogorke, osećaju se izazvane od Srpkinja. Jer u Beogradu živi četirt puta više žitelja nego u celoj Crnoj Gori. A među Srpkinjma ima i naboljih cnogorskog porekla, verujem da je to ne samo Lekić već i Tomašević, a možda još neka. One kao rođene sestre svojih protivnica osećaju se superiornije, pa se nisu mentalno priperamale da ponize svoje Crnogorke. No, i ostale igračice. Dok u isto vreme Crnogorke koje se usećajuu da su omalovažene, jer ne žive u Beorgadu već u maloj Podgoprici, njihov ego je aktivirao psihu, a ona fizički energiju do najvišeg mogućeg nivoa. Kada sam video da su povele sa tri razlike isključio sam tv, a uključio sam ga da proverim da li su Srpkinj uspele da probude svoju energiju, no i svoje umeće, koja nisu niža od Crnogorki, biilo je 11:6. Od tada više nisam proveravao. Ostala je samo nada da će pri kraju ipaka da ih pobede, no to je bila i moja želja. A tugujem za našim odličnim timom i trenerom, a ljutnja zbog neznanja sportske psihologije svih u Savezu.